[box align=’box-center’ id=’1878′]
Kolarević za ”Novosti”, kaže da je ostalo da se, do kraja ove nedelje, u zakon o javnom informisanju i medijima ubace još prelazne i kaznene odrebe, pa tekst ide na javnu raspravu, a biće prosleđen i ekspertima EU, Saveta Evrope i Oebs.
Kada će biti ispunjen plan o izlasku države iz medija?
– Država se opredelila da se povuče iz medija i to će biti ispoštovano. Mora se pronaći formula kako da se to uradi u slučaju ”Novosti”, ”Politike”, ili kako da se transformiše Tanjug. U svakom slučaju, ništa neće biti na brzinu, jer je predviđen rok od dve godine od usvajanja zakona.
Šta znači nedozvoljeno objedinjavanje vlasništva u medijskoj sferi?
– To, na primer, znači da će biti dozvoljeno da vlasnik jednog uspešnog dnevnog lista pokrene potpuno novi i da zajednički pređu 50 odsto ukupnog prosečnog tiraža svih medija u prethodnoj godini. Ali, biće zabranjeno da kupi uspešan list koji već postoji i tako pređe predviđeni limit.l Kako država namerava da pomogne, a da se to ne tumači kao pokušaj uticaja na uređivačke politike?
– U Ministarstvu nemamo poseban fond iz kojeg bi se isplaćivala pomoć. Ali, država će pomagati kroz razne olakšice, recimo, za kupovinu papira i drugog materijala. Pratićemo kako Evropa pomaže svojim štampanim medijima koji su u krizi i onda ćemo primenjivati najbolja rešenja.
Oglasi će biti sa potpisom
Uvodite li neke novine kada je reč o tržištu oglasa?
– Biće uvedena obaveza da se objavi ko plaća oglase i reklame kada se pređe određeni cenzus. Mislimo da je važno da se zna ko su veliki oglašivači, pa neka onda čitaoci i gledaoci sami donose sud. Naravno, taj limit neće biti isti za regionalne medije i one koji pokrivaju prostor cele države.
