EN
Jedan policajac prethodno je zaustavio Dimića navodeći da je, navodno, počinio saobraćajni prekršaj kao pešak, jer se našao na pešačkom prelazu, a da on kao saobraćajni policajac, koji je u tom momentu regulisao saobraćaj u centru Vranja, nije dao znak za prolazak pešaka.
„Pošto je bila velika gužva i neposredno pre toga sam razgovarao sa suprugom telefonom nisam ni uočio da na tom veoma frekventnom mestu, najstrožem centru grada gde uvek ima mnogo ljudi, u tom momentu postoji saobraćajni policajac koji reguliše saobraćaj.
Nisam ga uočio jer je stajao kod novinskih kioska i prosto se u tamnoj uniformi stopio sa tom pozadinom.
Nisam čuo nikakav zvučni ton pištaljke, pa sam stupio na prelaz.
Tek kad sam kročio na pešački prelaz uočio sam u tom momentu osobu u policijskoj uniformi koja je iskolačila oči, nešto govorila i pokazivala rukama i mimikom.
Pokušao sam da razumem šta mi govori, bilo je bučno i pokušao sam da priđem bliže da vidim o čemu je reč, a onda je usledio fizički kontakt kada me on uhvatio za obe ruke i govorio mi da se vratim nazad.
Kako su u tom momentu automobili već krenuli da idu kolovozom preko pešačkog pokušao sam da ga zaobiđem i sklonim se na trotoar iz razloga bezbednosti, ali je on uporno nastavio da me gura, primenjujući sve vreme fizičku silu, i da ponavlja „vrati se nazad, vrati se nazad“.
Onda je dotrčao njegov mladi kolega, koji je bio malo dalje u Beogradskoj ulici, zaleteo se na mene kao da će da me udari i kao da sam najgori kriminalac, iako nisam znao o čemu se uopšte radi.
Kada sam pokušao da koristim svoje Ustavom zagarantovano građansko pravo na slobodno kretanje, dalje, svojim putem, uhvatili su me za obe ruke, podigli me sa zemlje i nosili me, lišavajući me na kratko slobode, do njihovog policijskog vozila, udaljenog 20 metara od pešačkog prelaza“, navodi Dimić.
Posle ovog totalno nerazumnog čina i siledžijskog fizičkog nasrtaja za, navodno, nekakav bezazleni saobraćani prekršaj, čak i da se dogodio, usledilo je dodatno uznemiravanje i maltretiranje urednika naše redakcije i dugotrajno pisanje prijave, zvanje tužioca, nagoveštaji lišavanja slobode i privođenja u policiju i slične verbalne doskočice dvojice policajaca.
Pošto je napisana prekršajna prijava i uručen zapisnik, Dimiću je dozvoljeno da se tek nakon ukupno izdangubljenih pola sata udalji sa lica mesta.
„Iskreno, u životu mi se nije desilo ovako nešto.
Nikada nisam uradio bilo šta nezakonito, ali bože moj neki sitan prekršaj u saobraćaju se može desiti svakome, pod uslovom da ga je ovog puta zaista bilo.
Međutim, zgrožen sam reakcijom policije koja me, evo neka bude da sam učinio nekakav benigan prekršaj, tretirala kao najgoreg kriminalca, kao da sam upravo počinio najteže krivično delo.
Naočigled velikog broja ljudi, centar Vranja je u tom momentu prepun sveta, da policija poštene građane etiketira kao kriminalce – jednostavno je nedopustivo.
Za jedan navodno nepropisan prelazak pešačkog prelaza lišiti nekoga slobode i nositi ga kroz centar grada ne može se opravdati, ne znam odakle im takvo pravo.
Mogli su lepo sve to da obave i napišu mi prijavu i bez ikakve primene fizičke sile.
Upravo me to navodi na pomisao da ovo što se dogodilo možda i nije bilo slučajno, jer ne postoji ekvivalent između onoga što sam ja navodno počinio i postupka policajaca koji su me fizički i psihički maltretirali.
Kao novinar, koji se bavi osetljivim poslom i dugi niz godina temama koje se dotiču policije i pravosuđa, uvek moram da imam rezervu i sumnju kada je u pitanju postupanje policajaca prema meni.
To je slučaj i ovog puta“, navodi Dimić.
Urednik Vranje News-a najavljuje da će protiv dvojice policajaca preduzeti adekvatne mere koje mu stoje na raspolaganju u skladu sa zakonima Srbije.
