Organizovana u Namuru (Belgija) 16–17. juna 2025. godine, četvrta radionica „Stand Up for Journalism“ bila je posvećena mentalnom blagostanju novinara. Evropska federacija novinara (EFJ), u partnerstvu sa svojim belgijskim članom, Udruženjem profesionalnih novinara (Association des journalistes professionnels – AJP), okupila je 35 sindikalnih predstavnika/ca i stručnjaka/kinja iz 13 zemalja kako bi razgovarali o tome kako podržati novinarske organizacije u suočavanju sa psihosocijalnim rizicima koji sve više pogađaju novinare, kao što je sagorevanje na poslu. Među identifikovanim rešenjima su jači zakonodavni okviri, razvoj internih programa kao što su međusobna podrška i obuke, posebno za menadžere.
Brojne studije širom Evrope pokazuju da su novinari/ke radnici/ce pod visokim rizikom od problema sa mentalnim zdravljem, zbog prirode svog posla i nedostatka organizacione podrške. Nizak prihod, nesigurni uslovi rada, loša ravnoteža između posla i privatnog života i ograničena mogućnost da se isključe iz posla ili postave granice, stvaraju plodno tlo za stres, anksioznost, poremećaje spavanja, depresiju ili sagorevanje. A sve se to prečesto smatra sastavnim delom profesije.
Posebno su upravo nesigurni ekonomski uslovi glavni uzrok pogoršanja blagostanja novinara/ki. Prema istraživanju o mentalnom zdravlju novinara/ki u Italiji iz 2023. godine, koje je predstavila slobodna novinarka i članica FNSI-a Alis Fakini (Alice Facchini), više od 50% ispitanika smatra da su stres, anksioznost, usamljenost i nesanica u velikoj meri izazvani ekonomskim faktorima (84%) i radnom atmosferom (63%).
U tom kontekstu, nije iznenađujuće što ni mladi/e novinari/ke nisu pošteđeni/e. Belgijska istraživačica i profesorka na IHECS-u Amandin Degan (Amandine Degand) uočila je oblik razočaranja među mladim novinarima/kama, koji veoma rano u karijeri doživljavaju sagorevanje i često napuštaju profesiju nakon samo nekoliko godina. Pored toga, novinari/ke na rukovodećim pozicijama – uglavnom bivši novinari/ke – takođe su ozbiljno pogođeni. Oni prijavljuju nedostatak adekvatne obuke za empatično i pažljivo vođenje timova, dok su istovremeno i sami pod pritiskom „odozgo“.
Organizaciono pitanje
„Bio je to najbolji posao – dok nisam dobila decu“, rekla je Ema Tomason (Emma Thomasson), medijska trenerica i savetnica u organizaciji The Self-Investigation, bivša šefica biroa u globalnoj novinskoj agenciji Rojters (Reuters). Majčinstvo je označilo prekretnicu u njenoj karijeri koja je na kraju dovela do sagorevanja. „Tek kad je stres prestao, ja sam se slomila.“ U Rojtersu je Tomason pomogla da se razvije Mreža uzajamne podrške (Peer Support Network) u 26 zemalja. Iako 70 članova te mreže nisu bili profesionalni psiholozi, prošli su obuku iz aktivnog slušanja i brige o sebi. „Zahvaljujući njima postalo je prihvatljivo tražiti pomoć. Mnogi su na kraju otišli na terapiju“, objasnila je. U Nemačkoj je takođe pokrenut sličan program uzajamne podrške pod nazivom Helpline, koji pruža besplatnu moralnu podršku novinarima širom zemlje.
Iako uzajamna podrška na radnom mestu može biti ne tako skupo, a efikasno rešenje za obezbeđivanje sigurnog prostora u kojem novinari mogu da razgovaraju o svojim problemima, potreba za promenom radne kulture i pronalaženjem strukturnih rešenja je sve hitnija. Učesnici su se složili da se razgovor o mentalnom zdravlju mora posmatrati kao organizaciono pitanje koje utiče na sve radnike, a ne samo kao lični problem ili pitanje koje se tiče isključivo žena. Iako poslodavci imaju zakonsku obavezu da brinu o zaposlenima, mentalno zdravlje često ostaje u drugom planu, jer je fizička bezbednost prioritet za mnoge medijske kuće i novinare/ke.
„Neophodno je ne samo brinuti o ljudima koji pate od sagorevanja, već i preventivno delovati, kroz organizacionu brigu i kolektivno pregovaranje. U Belgiji imamo čvrsto zakonodavstvo, ali to nije dovoljno, jer i dalje vidimo mnogo ljudi sa mentalnim problemima“, rekla je poslanica Evropskog parlamenta Estel Selemans (Estelle Ceulemans, S&D, Belgija), koja se zalaže za donošenje direktive EU o psihosocijalnim rizicima.
Evropska unija bi mogla da obezbedi zakonodavni okvir koji bi razjasnio obaveze poslodavaca u proceni i ublažavanju psihosocijalnih rizika u svim sektorima. Evropski sindikalni pokret, predvođen Evropskom konfederacijom sindikata (ETUC) i organizacijom Eurocadres, zalaže se za donošenje posebnog zakona. Kampanja EndStress ima za cilj da prikupi političku podršku od strane Evropske komisije i Parlamenta.
Ovaj osamnaestomesečni projekat vodi Evropska federacija novinara (EFJ), a sprovodi se u saradnji sa partnerima: Nezavisnim udruženjem novinara Srbije – NUNS (Srbija), Sindikatom medija Crne Gore – SMCG (Crna Gora), Sindikatom danskih novinara – DJ (Danska), Sindikatom novinara Turske – TGS (Turska), Nacionalnim sindikatom novinara – SNJ-CGT (Francuska) i Udruženjem profesionalnih novinara – AJP (Belgija).
Ovaj projekat sufinansira Evropska unija. Stavovi i mišljenja izneti u njemu pripadaju isključivo autoru (autorima) i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije. Evropska unija niti telo koje dodeljuje sredstva ne mogu se smatrati odgovornima za njih.
Izvor: EFJ, prevod NUNS
