EN
U rad ove redakcije EK će uložiti oko 1,8 miliona evra za dve godine, a osim Tanjuga njene članice biće i nemačka DPA, francuska AFP, italijanska ANSA, APA (Austrija), Belga (Belgija), EFE i Europa Press (Španija), TASR (Slovačka), STA (Slovenija), Agerpres (Rumunija). Tu su i agencije iz regiona: FENA (BiH), MIA (Severna Makedonija), ATA (Albanija) i Hina (Hrvatska).
Sudeći po odgovoru koji je Raskrikavanju stigao iz EK, neke od agencija su se prijavljivale zajedno, pa su zajedno i „prošle“ na konkursu.
Kako kažu, oni nisu birali novinske agencije, niti su formirali ovaj konzorcijum koji će činiti redakciju. Objavili su poziv za dostavljanje predloga nudeći finansijsku podršku medijskim organizacijama koje, kako navode, pokušavaju da unaprede izveštavanje o evropskim poslovima na različitim jezicima.
„Neke novinske agencije odlučile su da zajedno iznesu predlog i uključile su partnere za koje su verovali da su najrelevantniji za dobijanje podrške EU. Dakle, ovo je potpuno privatna odluka koja ne pripada Komisiji“, ističu iz EK implicirajući da je to slučaj i sa Tanjugom, odnosno da je Tanjug deo grupne prijave više agencija.
Tanjug, inače, ima razvijenu regionalnu saradnju – zajedno sa agencijama HINA, MIA, Agerpres, FENA, ATA, i još nekolicinom, deo je Asocijacije balkanskih novinskih agencija jugoistočne Evrope (ABNA-SE). Upravo će članice ove regionalne asocijacije činiti deo nove redakcije.
Komisija je, navode, procenjivala sve pristigle predloge u odnosu na ciljeve i kriterijume koji su objavljene u njihovom pozivu. Agencije su, kako ističu iz EK, u svojoj konkursnoj dokumentaciji navodile da će biti posvećene striktnim uređivačkim statutima nove redakcije, „kako bi se garantovalo izveštavanje koje je nezavisno, nepristrasno i bez uticaja trećih strana“.
Po tom osnovu su i odlučili da finansiraju projekat u kome učestvuje i Tanjug.
Ističu i da će periodično pratiti realizaciju ovog projekta, kako bi utvrdili kako agencije ispunjavaju projektne obaveze i da li poštuju principe struke.
Ipak, nisu odgovorili na neka pitanja, između ostalog da li će isključiti Tanjug iz redakcije sada kada su upoznati sa ovim kontroverzama – dugogodišnjim pristrasnim izveštavanjem agencije u korist vlasti, i brojnim slučajevima dezinformacija i propagande na njihovim servisima.
Iz nemačke agencije DPA, koja vodi ovaj projekat, naveli su da će redakcija imati statut koji će obavezivati redakcije na poštovanje standarda, a da će najteža kazna za kršenje tih standarda biti izbacivanje.
„U ovom trenutku – pola godine pre početka rada redakcije – mi smo uvereni da će se i Tanjug povinovati ovim principima“, naveli su iz DPA za Raskrikavanje.
Detaljnije o kontroverzama u vezi sa Tanjugovim učešćem u ovom projektu, čitajte u zasebnom tekstu.
