EN
Zahtevi demonstranata u Srbiji su opravdani, ali zabrinjava odgovor vlasti koja ponavlja dobro poznat obrazac nesrazmerne upotrebe sile na protestima, izjavila je ekspertkinja američke organizacije Fridom haus za Balkan, Aleksandra Karpi.
Još jedan obrazac koji se ponavlja jeste da vladajuća stranka u Srbiji raspisuje vanredne izbore u toku neke krize, ali ističe da nema naznaka da se išta od izbornih uslova promenilo, rekla je Karpi za Glas Amerike (VOA).
Ekspertkinja Fridom hausa skreće pažnju i na fenomen „transakcione politike“ koja je sve češća između Srbije i Zapada, i zbog koje možda spoljni pritisak na vlast nije onakav kakav bi protivnici vlasti očekivali.
Aleksandra Karpi kaže da je aktuelni protesti u Srbiji podsećaju na proteste „Srbija protiv nasilja“, posle masovnih ubistava u Beogradu i kod Mladenovca u maju 2023, uz specifičnosti da sada proteste predvode studenti.
„Brine me odgovor vlasti na ove proteste… Vidimo da je sve više nasilnih sukoba sa policijom i meni se čini da postoji nesrazmerna upotreba sile prema demonstrantima, to je zabrinjavajuće. Ali je takođe jedan obrazac ponašanja vladajuće stranke koji već dugo pratimo. Videli smo to i na protestima protiv kopanja litijuma u avgustu. I to je znak upozorenja u smislu kuda ide srpska demokratija“, rekla je Karpi.
Ona je podsetila da Fridom haus godinama beleži da je demokratija u opadanju.
„Pozitivna strana priče je što i dalje postoji lokalni zahtev za demokratijom i zahtevaju se odgovornost i transparentnost. Ali, prostor da se ti glasovi čuju i značajnije utiču na političku scenu, se drastično smanjuje“.
Govoreći o protestima koje je pokrenula pogibija 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Karpi je rekla da je važno naglasiti da su lokalni zahtevi demokratski i legitimni, zbog života koji su izgubljeni.
„Sve ovo što se sada dešava je posledica višegodišnjeg propadanja institucija, a Srbija svake godine sve više pada prema našim pokazateljima“, rekla je ona.
Ona je skrenula pažnju i na narativ koji neguje predsednik Srbije, taktiku da se delegitimišu demonstranti.
„Kada se priča o ‘obojenim’ revolucijama, o tome da to nisu legitimni protesti, da su finansirani iz inostranstva, da je to državni udar – sve smo to već videli na svim protestima u proteklim godinama. I onda kada govorimo o međunarodnim faktorima, kako bi neko iz inostranstva mogao to da prokomentariše, a da to ne bude iskorišćeno kao adut vladajuće stranke i upotrebljeno protiv demonstranata? Situacija je veoma kompleksna“, rekla je Karpi.
Ona je mišljenja da bez međunarodnog pritiska ne možemo očekivati da režim preko noći napravi neke promene.
„A kada govorimo o široj zapadnoj politici prema regionu poslednjih godina, ona je – blago rečeno – bila da se ne meša mnogo direktno“.
„EU i SAD su tiho reagovale na proteste protiv litijuma i to odaje utisak sve veće ‘transakcione’ ;politike. U smislu da, dokle god ;Aleksandar Vučić nudi ekonomske ili bezbednosne koristi – podršku Ukrajini, na primer – neće biti jakog međunarodnog pritiska – na koji znamo da ova vlast reaguje“, rekla je Karpi.
Ona je rekla da zabrinjava izveštaj Amnesti internešenel, u kojem se navodi da srpska policija i obaveštajne službe koriste softver za špijuniranje kako bi pratili novinare, disidente, aktiviste.
„Nas u Fridom hausu je ovaj izveštaj jako zabrinuo. Znamo da taj nivo nadzora nije samo nesrazmeran, nego da jako negativnno utiče na demorkatiju – podriva procedure, privatnost, osnovne demokratske procese, funkcionisanje institucija, utiče na slobodu govora i civilno društvo“, rekla je eskpertkinja američke organizacije Fridom haus za Balkan.
Izvor: N1
