ENTrenutno, to je tema o kojoj se s razlogom naveliko piše i raspravlja u medijima na relaciji Beograd-Zagreb, jer može da izazove i mnogo ozbiljnije posledice po dve novopečene komšijske države željne da uđu u Evropu. Ostavljajući po strani ko je kriv za poslednja nemila događanja u sportskim arenama, zanimalo nas je u kojoj meri novinari stišavaju navijače a koliko ih komentarima podstiču da viteška poprišta pretvaraju u male krvave ratove. O tome smo razgovarali sa sportskim TV izveštačima.
Gojko Andrijašević, novinar-komentator RTS-a:
– U poslednjim divljanjima navijača sve je jasno. Počelo je u Beogradu kada je pretučen jedan hrvatski novinar, a onda ništa drugo nije moglo da se očekuje ni u Zagrebu, samo što se, isključivo mojim kolegama, dogodilo mnogo gore. Rečju, onih koji se kabadahijski ponašaju ima i kod nas i kod njih, a naši pretučeni novinari sigurno nisu otišli nikog da izazivaju, nego da rade svoj posao. U takvim okolnostima, pre iskustva moglo se proceniti da je rizično poslati ih na zadatak u Zagreb. Ali, to je stvar redakcija. Na direktno pitanje koliko novinari podfevaju slične situacije odgovorio bih: Kako koji i kako kada“. Danas možemo da pročitamo razne novine i u njima svašta, a koliko se ja sećam, ljudi iz elektronskih medija (naročito sa TV) uvek su se trudili da protežiraju sport i na stadione pozivali prave navijače. Novinari iisu u stanju da spreče tuču, na primer, navijača Crvene zvezde i Partizana, i to je već stvar zakona… Davno je prošlo ono vreme navijača iz sedamdesetih, sa zastavicama u rukama. Osim toga, danas se klubovi ulaguju navijačima iz interesa, mada je mnogo više poštenih koji odlaze na stadione zato što vole sport a ne da bi po svaku cenu pripadali klubu.
Aleksandar Stojanović, sportski novinar BK TV:
– Mislim da novinari nisu dovoljno shvatili poziciju u kojoj su i kakvim „oružjem“ raspolažu, pa često prave velike greške. Jednostavno, pred sportskim novinarima je velika odgovornost koje verovatno nisu ni svesni.
Predrag Strajnić, novinar-komentator RTS-a:
– Veoma je velika odgovornost i uticaj sportskih novinara u formiranju javnog mnjenja. Konkretno, za izgrede u poslednje vreme mnogo je veća krivica države, policije, a i školskog obrazovnog sistema (u Zagrebu je prosek najratobornijih „navijača“ bio od 18 do 20 godina!). Kontraproduktivno je momcima tog uzrasta davati preveliku pažnja u medijima. Kada se oni pojave u udarnim vestima ili na naslovnim stranama, ostvario im se san da izađu iz totalne anonimnosti i nađu se u središte pažnje. Možda do nekog rešenja može da se dođe samo zajedničkom strategijom medija, sportskih klubova i odgovornih državnih organa. Ovako, počinjemo da ličimo na engleske huligane pre sedamosam godina. Ako se ništa ne preduzme, može se dogoditi da se lanac mržnje nastavi i da svaki nazovimo sportski susret bude osveta za prethodni incident i dovede do veoma ozbiljnih posledica.
Ljubiša Petrović, sportski novinar TV Studio B:
– Posebno u elektronskim medijima novinari imaju veliki uticaj i zato bi njihova odgovornost trebalo da bude još veća. O tome nije kod svih razvijena svest, često novinari tendenciozno pišu jer znaju da mogu da utiču na ponašanje pojedinaca. To je i prouzrokovalo nemile scene u Zagrebu. Nedelju dana tamo je trajalo podgrejavanje atmosfere i nahuškavanje u hrvatskim medijima da bi se pripremio odgovarajući „revanš“, da se dokaže šta je Zagreb (i koliko su oni iznad nas Balkanaca). Ovoga puta nije bilo provokacija naših navijača na ulici, jer su Hrvati pratili njihov dolazak i tačno znali kad će napasti. U jednom trenutku, pri odgovarajućem rezultatu, komentator Slavko Cvitković je izgovorio: „Dostigli smo prednost! Važno je da Zagreb prođe, a sve ostalo već će se nekako srediti…“ Iako su pojedini hrvatski novinari bili vrlo korektni, to nije moglo da pomogne kada je sve zavisilo od huligana i divljaka.
