EN– Za TV je nađena razumna mera, međutim, deo Zakona o radiodifuziji koji predviđa da odnos cene korišćenja radijske i televizijske frekvencije bude jedan prema pet je loš i ta srazmera nije realna. Da pojasnim, prema Zakonu, ukoliko je cena jedne sekunde reklame na televiziji pet dinara, to znači da je na radiju jedan dinar, međutim u stvarnosti, cena zakupa radijskog reklamnog prostora je mnogo niža i ide na jedan prema dvadeset čak. To znači da bi na radiju sekunda bila jedan dinar, ako je na televiziji 20 dinara. Zato će APRES predložiti promenu Zakona i korekciju „radijske cene“. Zahtevaćemo da tokom trajanja svih ciklusa konkursa za dodelu frekvencija, znači od nacionalnog do regionalnog nivoa, taj odnos bude jedan prema dvadeset, a da kasnije dođe na jedan prema deset, u odnosu na cenu korišćenja koju imaju televizije – objašnjava za Danas Mihajlović, koji je bio i jedan od članova tima koji je izradio Strategiju razvoja radiodifuzije.
Mihajlović napominje da su dva regulatorna tela u ovoj oblasti – Republička radiodifuzna agencija (RRA) i Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) – izrazila spremnost da prihvate sugestije emitera i da postoji i dalje volja da se radi na kompromisnom rešenju. On napominje da je interes svih da se sredi stanje u etru i da se omogući onima koji proizvode dobar i kvalitetan program da opstanu i profitabilno rade.
Sa druge strane, Dušan Bajatović, vlasnik novosadske regionalne televizije TV Most, smatra da su nadoknade za regionalne televizijske frekvencije nerealno visoke, ali izražava razumevanje za nameru zakonodaca da zavede red.
– Cene su daleko od realnih, jer ne može da se namakne toliko sredstava, ako se ima u vidu i da je cilj da regionalne i lokalne televizije imaju svoju produkciju, odnosno svoj program. Najveći prihod od reklama sliva se na nacionalnom nivou, dok se na regionalnom i lokalnom nivou ta situacija razlikuje od mesta do mesta, ali uglavnom su cene troškova rada televizije previsoke. Razumem da je namera zakonodavca dobra i da želi da eliminiše one koji ne proizvode sopstveni program ili preuzimaju samo ono što je najgore. Cilj da se jačanjem konkurencije na tržištu podigne kvalitet programa je za svaku pohvalu. Međutim, bojim se da su ovo previsoke cene za taj cilj i da će se jedino postići to da se promeni vlasnička struktura lokalnih medija, odnosno da će oni biti ili zatvoreni ili prodati. Pri tome, kao kupci pojaviće se ili stranci ili domaći tajkuni, što nije dobro rešenje i o čemu takođe mora da se vodi računa – kaže Bajatović za Danas.
J.L.
