Na konferencijama održanim u Evropskom
parlamentu (EP) 1. i 2. marta u organizaciji Grupe za medije i Evropske partije
socijalista (PES), kao primeri su, između ostalih, navedeni kontroverzni zakon
o medijima u Mađarskoj, medijska imperija italijanskog premijera Silvija
Berluskonija i zastrašivanja i nasilje u Grčkoj.
EU ponavlja da su joj ruke vezane, iako su
ove slobode upisane u članu 11 Evropske povelje osnovnih prava, a stupanjem na
snagu Lisabonskog sporazuma postale su obavezujuće, dodaje Juropolitiks (www.europolitics.info).
„Problem prevazilazi Mađarsku. Sloboda
medija godinama se postojano smanjuje, posebno na jugu (Evrope). Ima sve više i
više nasilja. U Grčkoj i Letoniji bilo je ubistava novinara“, rekao je
predstavnik Reportera bez granica Olivije Bazil.
U Irskoj je za bogohuljenje predviđena kazna
od 25.000 evra, u Velikoj Britaniji pravni sistem dozvoljava krivično gonjenje
novinara iz svih delova sveta, što predstavlja zakonske načine pritiska na novinare,
dodao je Bazil na konferenciji koju je 1. marta organizovala Grupa za medije
EP.
U Češkoj postoji zakon o prisluškivanju, a
Slovačka je usvojila zakon o obaveznom pravu na odgovor, što, po Bazilovim rečima,
osporava zaštitu izvora, pod izgovorom „nacionalne bezbednosti“.
On je objasnio da pravo na odgovor kod
novinara dovodi do autocenzure, dok često astronomske novčane kazne
predstavljaju ekonomsku cenzuru. Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding rekla
je Juroplitiksu da se Evropska povelja odnosi samo na oblasti obuhvaćene evropskim
zakonodavstvom, ali da direktiva o medijima ne postoji.
Evropski poslanici u više navrata nisu uspeli
da se usaglase o rezoluciji kojom bi se Evropska komisija (EK) pozvala da
predstavi nacrt direktive o medijskom pluralizmu, pošto onima koji je podržavaju
nije jasno šta ona treba da sadrži, dodaje Juropolitiks.
Na konferenciji u organizaciji PES-a održanoj
2. marta francuska poslanica Katrin Troman osvrnula se na tri problema:
ekonomsku nezavisnost medija, pristup Internetu kao sredstvu izražavanja i
informisanja i prava novinara.
Ona
se založila za napredak u evropskim zakonima, a zatim i direktivu o medijskom
pluralizmu.
Italijanski novinar Lorenco Konzoli, bivši predsednik
Međunarodnog udruženja novinara (IPA), pozvao je EP da učini prvi korak,
iskoristi svoju zakonodavnu funkciju i nađe „moguću pravnu osnovu za
preduzimanje akcije“.
