EN
Za rezoluciju je glasalo 577 poslanika, protiv je bilo 47, a uzdržano 76.
Evroparlamentaci su istakli da je medijska raznolikost ugrožena zbog koncentracije vlasništva i „zarobljene države“, tražeći veću zaštitu finansijske i političke nezavisnosti novinarstva, navodi se u saopštenju.
Ukazali su i na hitnu potrebu da se reši pitanje „velikog remetilačkog uticaja“ globalnih onlajn platformi.
Parlament je izrazio zabrinutost zbog napada na medije u nekim državama članicama i zatražio hitne mere kako bi se pomoglo medijima da se prilagode „Digitalnoj deceniji“.
Finansijska i politička nezavisnost
„Zabrinuti zbog državne kontrole nad medijima u nekim članicama i tužbi čiji je cilj zastrašivanje i ućutkivanje novinara (SLAPP), poslanici Evropskog parlamentaa traže zakonodavne i druge alate za zaštitu medijskih organizacija“, saopštio je EP.
Parlament je predložio da se napravi stalni fond za medije u EU kako bi se osigurala finansijska i politička nezavisnost novinara i novinarstva.
Evropski fondovi za oporavak namenjeni medijima, ističe Parlament, moraju da podrže medijske organizacije u onim članicama u kojima su mediji posebno izloženi finanijskom i političkom pritisku ili se suočavaju s problemima u oblasti vladavine prava.
Evroparlamentarci su ukazali i na opasnosti „nesrazmernog ekonomskog uticaja“ i „otimačkog ponašanja“ globalnih onlajn platformi koje doniraju tržištima podataka i oglašavanja i imaju moć da uklone legalan sadržaj koji pružaju medijski servisi.
Takođe zahtevaju hitno usvajanje zakona o digitalnim uslugama i digitalnim tržištima, koji mogu da pruže jednake uslove za medije u EU i osiguraju jednak pristup podacima i pravila o onlajn političkom oglašavanju.
Pomoć audiovizuelnim medijima
Da bi se podržala audiovizuelna industrija u EU (filmski stvaraoci, producenti, distributeri i bioskopi), evroparlamentarci traže specijalne poreske politike i fiskalne i finansijske podsticaje kako bi se povećali proizvodnja i investicije.
Takođe su se založili za garancije za osiguranje audiovizuelnih koprodukcija i pravila koja će obezbediti da servisi za video na zahtev sadrže najmanje 30% evropskih dela.
Izvestilac Dace Melbarde izjavila je da je sada ključni momenat da se ojača medijski i audiovizuelni sektor u EU.
„Medijski ekosistem je bio krhak i pre pandemije ali je kriza pojačala postojeće izazove s kojima se suočava i stvorila nove. Publika sve više prelazi na digitalne platforme i prihodi od njih nesrazmerno idu globalnim igračima“, rekla je Melbarde.
Medijski sektor je prošle godine, dodala je, imao značajni pad zarade od oglašavanja, što je ključni izvor prihoda za medijske organizacije.
„Istovremeno, pandemijska kriza je povećala ulogu kvalitetnog novinarstva. Odstustvo profesionalnog i brzog izveštavanja tokom pandemije može koštati živote“, rekla je Melbarde.
Prema prvi procenama, prihodi medija su tokom pandemije opali za 20% do 80%.
Audiovizuelni sektor u EU je pretrpeo velike gubitke – bioskopi i distributeri su imali gotovo 70% manju zaradu 2020, što je oko četiri milijarde evra.
