[box align=’box-left’ id=’3132′]
Komesar za proširenje postao je, posle odluke EU da se sa Srbijom otpočnu pristupni pregovori, politička instanca pred kojom će se, po svemu sudeći, u budućnosti sve češće rešavati ne samo pitanja koja su na putu evrointegracija, već najraznovrsniji srpski društveni problemi i nesuglasice.
Da takvu situaciju i sama Fileova administracija doživljava kao prirodnu potvrđuje i njeno revnosno odgovaranje na predstavke iz Srbije, a poslednji takav slučaj je odgovor na pismo lidera Demokratske stranke Dragana Ðilasa, u kojem Filea upozorava na, kako tvrdi, spregu pojedinih medija i pravosudnih organa sa ciljem borbe protiv političkih protivnika.
Evropski komesar je poručio da je stav Evropske komisije da je neprihvatljiva praksa objavljivanja podataka iz istraga o slučajevima korupcije i najavljivanja hapšenja u cilju uticaja na javno mnjenje, jer se time krši pretpostavka nevinosti i pravila o zaštiti podataka o ličnosti.
Sticajem okolnosti, mediji su jedna od prvih društvenih oblast u Srbiji koju je File odlučio da uredi svojim autoritetom, pa je tako nedavno u Briselu na međunarodnoj konferenciji „Progovori“, posvećenoj medijskoj situaciji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, poručio da su mediji indikator slobode društva.
Da insistiranje na medijskim slobodama nije samo lični Fileov stav, već i suštinski deo oficijalne politike EU, svedoči i činjenica da će u pregovorima sa Srbijom to pitanje biti tretirano ne samo u 10. poglavlju posvećenom informacionom društvu i medijima, već i u 23. i 24. poglavlju, posvećenom pravosuđu i osnovnim pravima, odnosno pravdi, slobodi i bezbednosti.
Upravo je pitanje uređivanje medijske scene u Srbiji bilo tema još jednog pisma iz Beograda, nedavno upućenog Fileovoj administraciji.
Novinske agencije Fonet i Beta žalile su se Evropskoj komisiji na državni intervencionizam u medijskoj sferi, čime se, kako su ocenili, ugrožava slobodna konkurencija i poslovanje medija u Srbiji.
U pismu je upozoreno da medijska reforma kasni, čime se produžava budžetsko finansiranje medija, odlaže prelaz na projektno finansiranje i izlazak države iz vlasnižtva u medijima.
Evropska komisija odgovorila je i ovim korespondentima, a šef Odeljenja za Srbiju Mirijam Feran je, po nalogu komesara Filea, u uzvratnom pismu takođe konstatovala da se kasni sa sprovođenjem medijske reforme i poručila da će političko uplitanje u medijske slobode biti jedno od ključnih pitanja sa kojima će se zemlje kandidati suočiti u u procesu pridruživanja EU.
