[box align=’box-left’ id=’2973′]
Kako kaže, ljudi nisu svesni da nisu dostupne samo one informacije o nama koje sami unesemo, već i one koje o nama unose drugi korisnici društvenih mreža, a dostupne su i obrisane poruke!
– Zbog različitih oblika kršenja evropskih zakona o privatnosti do sada smo podneli ukupno 22 tužbe protiv Fejsbuka. Najveći problem jeste taj da većina američkih kompanija ni ne zna da krši zakone o privatnosti u Evropi – kaže Šrems.
Povodom priča da su društvene mreže poput Fejsbuka, i neke kompanije kao Epl, prosleđivale informacije Američkoj nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) u okviru programa za nadziranje Prizma, on kaže da je potrebno razlikovati dve stvari.
– Moguće je zatražiti informacije o određenoj osobi. U Evropskoj uniji, kao i u SAD-u, to je sasvim u redu. Veliki je problem prosleđivanje podataka koji pripadaju velikom broju ljudi. Imali smo pritužbe protiv pet različitih kompanija koje prosleđuju evropske podatke. To su evropske filijale kompanija kao što je Fejsbuk, koje predaju podatke američkim filijalama, a one ih onda predaju NSA – navodi on i dodaje:
– Prema evropskim zakonima, evropskim filijalama nije dozvoljeno prosleđivanje podataka stranim državama, osim ako one ne garantuju da će ti podaci ostati privatni. To je nešto što se ne sme raditi. Glavni cilj ovih pritužbi je taj da evropske vlasti odluče da li je to legalno ili ne.
Za Šremsa najveći problem predstavlja to što američke kompanije ništa ne znaju o osnovnim evropskim pravima.
– No prst se ne može upirati samo u američke kompanije, kriva je i Evropska unija koja ne čini ništa kako bi se zakoni primenjivali. Gotovo da uopšte nema kazni. U Austriji je najveća kazna 20.000 evra. Evropska komisija je sada predložila da se to promeni, no američke kompanije i vlada lobiraju za sprečavanje ozbiljnijih zakona za zaštitu u Evropi – kaže ovaj aktivista.
On navodi da je posebno bilo zastrašujuće kada je od Fejsbuka dobio 1.200 stranica o sebi.
– Tamo je bilo puno informacija koje uopšte nisam uneo u kompjuter. Ljudi misle da, ako sami ne ukucaju određene podatke u kompjuter, oni neće biti dostupni. No kompanije prikupljaju podatke o vama preko vaših prijatelja ili sakupljaju podatke koje niste sami uneli u kompjuter. Mapa koju sam dobio od Fejsbuka o sebi sadržala je 300 stranica obrisanih poruka. To su stvari koje oni više uopšte ne bi trebalo da imaju. Lobisti pokušavaju da kažu da je moguće videti koji su podaci o vama dostupni, te da je to moguće kontrolisati, no stvarnost je drugačija. Zaista je zastrašujuće kada znate da NSA može da dođe do podataka koje uopšte niste uneli u kompjuter.
On priznaje da i dalje koristi Fejsbuk, ali objašnjava da time ne čini ništa poigrešno.
– Kompanije su te koje ne igraju po pravilima i zloupotrebljavaju svoje položaje, posebno fejsbuk koji gotovo da ima monopol u društvenim mrežama. Mislim da u demokratskom društvu rešenje ne može da bude prekid komunikacije. Trebalo bi da koristimo ove odlične tehnologije, ali da ne moramo da se brinemo zato što to činimo – to bi trebalo da bude svrha. To je verovatno malo detinjasto, ali moj pristup je sledeći: Nisam ja taj koji čini nešto pogrešno, već Fejsbuk. Nije rešenje obrisati i šifrovati sve poruke i zaključati se, već živeti slobodno.
Upitan šta korisnik društvene mreže može učniti da se zaštiti, kaže da se ne može puno, osim da se ne objavljuju gluposti.
– Takođe ste malo bolje zaštićeni ako isključite sve platforme aplikacija. To je najveća rupa u zakonu: Bilo ko od vaših prijatelja može da instalira aplikaciju koja ima pristup vašim podacima. To možete da sprečite jedino ako potpuno isključite sve platforme aplikacija. Za to postoji opcija na Fejsbuku – ističe Šrems.
– Osim toga, na vlastima je da promene sistem Fejsbuka tako da bude u skladu s evropskim zakonima o privatnosti. U svakoj od naših pritužbi dali smo predlog kako Fejsbuk može da bude u skladu s tim zakonima, a da i dalje funkcioniše na isti način kao sada. Individualni korisnik tu ne može ništa da učini. Nemoguće je znati što rade serveri smešteni u SAD.
Student prava iz Beča Maks Šrems 2011. godine je osnovao nevladinu organizaciju „Evropa protiv Fejsbuka“. Grupa je podnela prijave protiv Fejsbuka, Epla, Majkrosofta, Skajpa i Jahua u Nemačkoj, Irskoj i Luksemburgu, gde su smještena evropska sedišta kompanija koje navodno sarađuju sa Američkom nacionalnom bezbednosnom agencijom, piše Dojče Vele.
