Evropski sud za ljudska prava: Podnosioci predstavke nisu iskoristili sve mogućnosti u Srbiji

„Sud ne nalazi da tužena država nije ispunila svoju pozitivnu obavezu da zaštiti slobodu izražavanja podnosilaca predstavke. Prema tome, nije došlo do povrede člana 10. Konvencije,“ zaključak je presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Gaši i ostali protiv Srbije“.

 

Iako „Sud smatra da zaključci tužilaca nisu bili proizvoljni ili nerazumni… Ipak nalazi da je tužena država ponudila niz drugih efikasnih sredstava za zaštitu podnosilaca predstavke, koje oni nisu iskoristili“, navedeno je u tom dokumentu.

 

Uloga Suda   Pozitivne obaveze iz člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima zahtevaju od država da, uz uspostavljanje efikasnog sistema zaštite novinara, stvore povoljno okruženje za učešće u javnoj debati svih zainteresovanih lica, omogućavajući im da izraze svoja mišljenja i ideje bez straha, čak iako su u suprotnosti sa onima koje brani zvanična vlast ili značajan deo javnog mnjenja, ili čak iritiraju ili šokiraju ovo drugo.   Sud takođe napominje da nije na njemu da odlučuje o sastavnim elementima prema domaćem zakonu i ističe da je prvenstveno na nacionalnim vlastima, posebno na sudovima, da tumače i primenjuju domaće pravo   Uloga Suda je pre da preispita prema članu 10. odluke koje domaći sudovi donose u skladu sa svojim ovlašćenjem. Čineći to, mora se uveriti da su nacionalni organi svoje odluke zasnovali na prihvatljivoj proceni relevantnih činjenica.

 

Sud, međutim, nije uveren da odluka nadležnog tužioca u Srbiji koji je odbacio prijave, nije zasnovana na prihvatljivoj oceni relevantnih činjenica i primećuje da je tužilac sugerisao oštećenima da se u predmetnim navodima možda radi o krivičnom delu uvrede, te ih je uputio na privatne tužbe. Podnosioci predstavke, međutim, nisu sledili ovaj put.

 

Kako je navedeno u obrazloženju vlada je dostavila obilje domaće sudske prakse za svaki od dostupnih pravnih lekova, koji podnosiocima predstavke nude zaštitu njihove slobode izražavanja. Među njima su, posebno, građanski postupci zbog kršenja zabrane govora mržnje, kao i parnični postupci za traženje odštete, traženje odgovora i/ili ispravka objavljenih informacija, kao i niz mera koje izriče Regulatorno telo za Elektronske medije.

 

„Sud je konstatovao da nije bilo parničnog postupka u Srbiji i da se nismo obraćali REM-u. U tom smislu nismo iskoristili druge mogućnosti koje bi mogle da nam pruže adekvatnu zaštitu,“ rekao je Miloš Stojković, pravni zastupnik podnosioca predstavke.

 

 

On je naveo da je bilo očekivano da sud neće da se bavi pojedinostima krivično pravne zaštite.

 

„Poenta naše predstavke je da se mi ovde žalimo na državu zato što nije dala krivično-pravnu zaštitu ljudima koje su danima targetirali provladini mediji i što smo ukazali da nisu izvršili svoje pozitivne obaveze. Nije dovoljno da neko kaže da privatnom tužbom možete da pokrijete svoju krivično-pravnu zaštitu kad se ovde radilo o nečemu što ima elemente govora mržnje što je moglo da dovede do velikih posledica po podnosioce predstavke i da osim dela koja se gone po službenoj dužnosti ništa ne bi pružilo adekvatnu krivično-pravnu zaštitu. Mi smo to pokušali da argumentujemo, međutim, sud to nije tako video i zato imamo ovakav ishod,“ objasnio je Stojković.

 

Izdvojeno mišljenje sudije Koskelo ipak ohrabrujuće

 

Paulin Koskelo, jedna od sudija koje su odlučivale u postupku dala je izdvojeno mišljenje u kom je izrazila zabrinutost zbog stanja slobode medija u Srbiji.

 

„Čak i kada u njih nije uključen otvoreni govor mržnje, dela koja se svode na zastrašivanje, klevetničke kampanje ili druge oblike konstantnog uznemiravanja usmerenih na druge zbog njihovog korišćenja sloboda prema članu 10. Konvencije, razumno je zahtevati reakciju pravne države i zaštitu žrtava”, istakla je sutkinja Koskelo u izdvojenom mišljenju.

 

Ona je navela  da u predstavci i materijalima koje su dobili nije imala dovoljno informacija, te se ipak „iz opreza” odlučila da glasa za to da Srbija nije prekršila član 10. Konvencije.

 

Stojković napominje da je konktekst jako bitan za presudu i da je sutkinja Koskelo utvrdila kakvo je stanje medijskih sloboda u Srbiji.

 

„U tom smislu to je uspeh jer prvi put je na taj način utvrđivana situacija u Srbiji, odnosno, koliko ove diskreditujuće kampanje mogu da utiču na pravo na slobodu izražavanja. Ona je uzela celokupan kontekst medijskih sloboda u Srbiji i navela da ovakva vrsta medijskih kampanja, jeste relevantna za pitanje slobode izražavanja i da pitanje efikasne krivične zaštite može da bude relevantno u tom kontekstu i ukazala na to da je neophodno da se pruži adekvatna zaštita svima da bi se pravilno upražnjavalo pravo na slobodu izražavanja“, objasnio je advokat.

 

Presuda koja neće ništa promeniti

 

Advokat Stojković ne veruje da će ova presuda nešto bitnije promeniti paksu u Srbiji budući da diskreditujuće kampanje protiv neistomišljenika i kritičara vlasti traju kontinuirano više od decenije.

 

„Praksa diskreditovnja će se sigurno nastaviti. S druge strane, ohrabruje ovo mišljenje i činjenica da je Sud u meritumu uzeo da odlučuje, tako da ako postoji dovoljno upornosti i ako se objašnjava kontekst razvoja medijskih sloboda, ako se šire gleda, može da se desi ubuduće da imamo slične slučajeve u kojima će sud da odluči drugačije,“ zaključio je Stojković.

 

Podsetimo, građanski aktivisti i novinari Ilir Gaši, Antonela Riha, Tamara Skrozza i Vukašin Obradović podneli su 2019. godine predstavku Sudu u Strazburu zbog kršenja člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koji štiti i garantuje slobodu izražavanja jer „država nije uspela da ih zaštiti od medijske kampanje protiv njih i posledičnih pretećih onlajn komentara“.

 

Naime, podnosioci predstavke učestvovali su 2016. godine u protestima protiv projekata rušenja i izgradnje u Beogradu i protiv promena rukovodsta regionalne radio-televizijske stanice nakon čega su u pojedinim medijima optuženi da su izdajnici i ekstremisti koji deluju po nalogu Evropske unije i SAD želeći da destabilizuju državu i ubiju premijera.

 

Grupa javnih ličnosti je zbog navedenih objava najpre Višem javnom tužilaštvu u Beogradu  podnela krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika „Informera“ Dragana J. Vučićevića, vlasnika TV Pink Željka Mitrovića, kao i odgovornih lica portala Pravda i Zavetnici, koja je odbačena.

 

Nakon toga, potpisnici krivične prijave uputili su Apelacionom javnom tužilaštvu prigovor na ovu odluku koji je odbijen posle čega su podneli ustavnu žalbu, koja je takođe odbijena, nakon toga oštećenima je preostala mogućnost tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

 

Iako izgleda da je na ovaj slučaj stavljena tačka, pravni zastupnik aktivista i novinara kaže da ipak ima šanse da epilog bude drugačiji.