EN
U doba masovnog širenja dezinformacija i propagande, što dovodi i do političkih previranja, kao i zbog katastrofalnog izveštavanja o nasilju prema deci, ženama, neistomišljenicima ili marginalizovanim grupama, koje za posledicu ima društvene sukobe, etička pitanja u medijima su godinama u prvom planu i u Srbiji i u svetu. Istovremeno, na najvećoj katedri za novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka – etika više nije obavezan predmet
Iste godine kada je Savet za štampu u izveštaju izneo podatke o najvećem broju kršenja Kodeksa novinara Srbije u poslednjih pet godina (samo u dnevnim listovima je u poslednjih šest meseci 2021. zabeleženo 5.715 prekršaja), na najstarijoj katedri za novinarstvo etika je stavljena na marginu. Fakultet političkih nauka (FPN) je predmet Medijska etika i samoregulacija u medijima 2022. godine izbacio sa spiska obaveznih predmeta za studente novinarstva.
Etički problemi na novi način došli su do izražaja i tokom izbora dekana FPN-a u junu, kada su studenti protestovali a više članova Saveta FPN-a podnelo ostavke zbog predloga da šef Odeljenja za novinarstvo FPN Slaviša Orlović bude izabran.
Na kraju je Orlović podneo ostavku.
Nisu samo ti događaji oko izbora dekana podsetili na važnost etičkih pitanja. I u Srbiji i u svetu ona su poslednjih godina u prvom planu i zbog masovnog širenja dezinformacija, propagande i teorija zavera.
Kršenje Kodeksa novinara kod nas u izveštavanju prorežimskih tabloida i televizija postalo svakodnevno, često i brutalno.
Istovremeno se, kao što podsećaju naši sagovornici, preko medija promoviše nasilje u društvu, informisanje se u ogromnom delu medija pretvorilo u podršku vlastima, uz organizovane hajke protiv njenih kritičara.
Uprkos tome, studenti novinarstva na FPN-u, kako su nam rekli, nemaju priliku da često razgovaraju o etičkim problemima u izveštavanju o masovnim zločinima, o deci ili osetljivim društvenim grupama.
Šta o tome imaju da kažu profesori na Odeljenju za novinarstvo – nismo uspeli da saznamo (videti boks). Prebacivali su nas od jednog do drugog – od šefova Odeljenja i Katedre za novinarstvo i komunikologiju, do profesora i docenata.
Nemar i nepromišljenost u pisanju programa
A evo šta kažu sadašnji i bivši studenti/kinje.
Nikolina Bonić i Milica Perić, koje su upisale novinarstvo 2022. godine, ističu da novinarski predmeti trpe zbog velike zastupljenosti politikoloških.
„Apsurd je to što biramo između novinarskih predmeta i to mora da se promeni. Greška je što etika nije obavezna. Posledice toga vidimo svakodnevno. Ne samo da bi morao da bude obavezan predmet, etika treba da prožima sve druge predmete. Sve to nam govori o nemaru i nepromišljenosti u pisanju programa“, kaže Nikolina Bonić za Cenzolovku.
„Predmeti su neorganizovani i loše raspoređeni. Svake godine imamo bar po dva predmeta koja nisu obavezna – a trebalo bi da budu“, dodaje Perić.
Bonić primećuje da je posebno važan problem to što su znanja stečena iz politikoloških predmeta više vrednovana. Ista ta znanja su, dodaje Perić, malo upotrebljiva u praktičnom radu novinara.
Profesori politikologije imaju odlučujuću reč u pravljenja novinarskih programa. Oni čine većinu u nastavnom kadru, pa ni profesori koji predaju novinarstvo nisu zadovoljni statusom njihovih predmeta.
|
KAKO DOĆI DO INFORMACIJA NA ODELJENJU I KATEDRI ZA NOVINARSTVO?
Pokušaji da dobijemo odgovor na pitanje „Zbog čega je medijska etika marginalizovana na vodećem fakultetu za novinarstvo u Srbiji“ završili su se tako što su nas profesori nadležni za studijski program novinarstva – od šefa Odeljenja i šefa Katedre za novinarstvo i komunikologiju, pa do profesora i docenata – prebacivali sa jednog na drugog, ne želeći da se izjasne o statusu predmeta Medijska etika i samoregulacija u medijima.
Pošto smo kontaktirali šefa Odeljenja za novinarstvo i komunikologiju i kandidata za dekana Slavišu Orlovića, on nas je uputio na šefa Katedre za novinarstvo i komunikologiju i profesora Novinarstva u štampi i Istraživačkog novinarstva Veselina Kljajića.
Uz obrazloženje da je „gužva na fakultetu zbog predstojećih izbora“, Kljajić odgovara da „nije prava adresa, jer je i sam bio protiv odluke da etika bude izborni predmet“.
Kljajić nas usmerava na predmetnu profesorku Jelenu Surčuliju Milojević, koja je zbog bolesti sprečena da odgovori.
Kontaktirali smo prodekanku za prvi stepen studija Nataliju Perišić, koja nas je vratila na početak tako što nas je usmerila ponovo na šefa Odeljenja Slavišu Orlovića.
Perišić nam je odgovorila samo da „odeljenja samostalno odlučuju o svojim kurikulumima, uz kolegijalno uvažavanje svih“, ali da uvođenje ili isključivanje bilo kog od predmeta ne može da komentariše.
Kaže i da „nije dovoljno kompetentna da komentariše o odnosu politikoloških i novinarskih predmeta niti da procenjuje koja znanja su novinarima potrebna“.
„Žao mi je da na Fakultetu političkih nauka ljudi koji treba da školuju obrazovane novinare ne znaju šta je fundamentalni predmet, ili da iz ličnih kalkulacija i nekih svojih interesa ne vode računa o opštem interesu studenata“, kaže profesor u penziji Čedomir Čupić, koji je osnovao predmet Medijska etika 2009. godine.
|
Bivši urednik portala Danas online i N1, doskorašnji član Komisije za žalbe Saveta za štampu, i doktorand na Fakultetu političkih nauka Bojan Cvejić kaže da je veliki broj obaveznih predmeta trenutno na FPN mnogo manje koristan od Medijske etike, koja treba da bude osnova za bavljenje novinarstvom.
„S jedne strane, dobro je da je medijska etika uvršćena kao izborni predmet na studije novinarstva na FPN, s obzirom na to da do pre nekoliko godina nije bila ni u ponudi studentima na ovom fakultetu. Imajući u vidu značaj novinarske etike i sve većeg nepoštovanja etičkih i profesionalnih standarda u medijima u Srbiji, Etika u medijima bi trebalo da bude obavezan predmet koji bi studenti slušali već na prvoj godini studija“, naveo je Cvejić.
Prema njemu, značaj etike ogleda se i u tome što veliki broj medija u svetu, a poslednjih godina i u Srbiji, razvija interne etičke kodekse za svoje zaposlene. Ti dokumenti se koriste na svim nivoima sve češće, a u skladu sa novim izazovima sa kojima se suočava moderno novinarstvo. Danas posebno u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije.
Važno je da razgovaramo o etici
Dominantna medijska slika u Srbiji danas ne daje ni pet para za kršenje ne samo novinarskog, već ni osnovnog ljudskog morala. To sve češće viđamo kada je u pitanju izveštavanje o ubistvima i nestanku dece, nasilju prema ženama, namerno dezinformisanje javnosti, propaganda ili zastrašivanje i hajke protiv kritičara režima.
Profesorka FPN u penziji Snježana Milivojević navodi da je 2022. godine značajno izmenjen studijski program na Fakultetu političkih nauka, ali etika bi trebalo da zadrži status obaveznog predmeta, i da „na FPN-u sigurno razmatraju posledice ove odluke“.
Milivojević kaže da je moguće da studenti potrebna znanja iz etike dobijaju i kroz druge predmete, jer su etički postulati nerazdvojivi od profesije.
Iako je naša svakodnevica ispunjena senzacionalističkim naslovima, tekstovima čiji je cilj propaganda i direktno degradiranje osobe, a potom i svim ostalim što nam donose rijaliti programi, profesorka Snježana Milivojević ističe da za to nisu krivi profesionalni novinari.
„Nisu tabloidi ili rijaliti programi ovde skandalozni zato što su novinari u Srbiji lošiji nego u drugim zemljama, već zato što se čitavu deceniju politički i finansijski podržava takav sadržaj. Tamo gde su mediji zarobljeni, i profesija nije slobodna, oni koji se pridržavaju etičkih normi su važna i svetla manjina, ali ne mogu da zaustave sunovrat“, kaže Milivojević.
MILIVOJEVIĆ: „GRAĐANIN KEJN“ I „SPOTLAJT“ U NASTAVI O ETICI
Profesorka Snježana Milivojević podseća da ima mnogo načina da se etika u nastavi učini zanimljivom studentima: seminarima, stručnim programima i kursevima. To mogu pohađati i novinari koji rade u medijima. Rezultat bi mogao doprineti „oporavku ovdašnjeg sumornog novinarstva“.
„Postoji odličan kurs sa čuvenog univerziteta Anenberg u SAD „Medijska etika na filmu”. Kao povod za razgovor koriste se važni filmovi sa novinarskom tematikom kao što je Građanin Kejn, i noviji filmovi kao Spotlajt. Na mnogim univerzitetima rade se studije slučaja, analize dobrih i loših praksi, slučajeva koji su obeležili istoriju novinarstva. Savet za štampu ima obimnu građu svojih istraživanja i odluka koje bi studenti mogli da istraže i na njima uče. Društvene mreže, upotreba veštačke inteligencije ili dip fejk su studentima stalna tema, pa bi se njima rado bavili i na nastavi“, navodi Milivojević. |
Docent na Žurnalistici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, predavač u Novosadskoj novinarskoj školi i glavni urednik Fejk njuz tragača Stefan Janjić kaže da je Medijska etika obavezan predmet na njegovom fakultetu, a studenti dodatno mogu da izaberu i kurs Bioetike i medija. Medijska etika je, kaže Janjić, sastavni deo i drugih novinarskih predmeta.
„Angažovan sam i na obaveznom predmetu Izveštavanje o drugom, gde se čitavog semestra bavimo principima etičkog izveštavanja o osetljivim grupama. Ako uzmem u obzir i svoje druge predmete, rekao bih da su izuzetno retki oni časovi na kojima ne razgovaramo o barem nekoj etičkoj nedoumici. Iako smatram da je važno da Novinarska etika postoji kao zaseban predmet, verujem da etička pitanja mogu biti kvalitetno pokrivena i kroz druge predmete“, navodi Janjić.
Tokom prve dve godine studija, na Fakultetu političkih nauka studenti se etike dotaknu tek u pojedinim predmetima, bilo da je to učenje članova Kodeksa novinara Srbije napamet ili izučavanje profesionalizma kao kategorije medijskog sistema. O primerima kršenja Kodeksa, koji su svakodnevni, nemaju mnogo prilika da raspravljaju.
„Važno je da razgovaramo o etici. Ponekad ćemo u tom procesu doživeti katarzičan momenat, kada pogledamo primer neprofesionalnog sadržaja i obećamo sebi da nikada nećemo objaviti bilo šta slično. Taj katarzični momenat može nastupiti i kada nam neko na elokventan, pamtljiv i ilustrativan način objasni zašto je određena medijska praksa nedopustiva. Takve rečenice nam se urežu u pamćenje i, za razliku od štampanog izdanja Kodeksa novinara Srbije, uvek su nam pri ruci“, navodi Janjić.
„Pored tradicionalnih i digitalnih sada dobijamo i sintetičke medije u kojima se i etička pitanja postavljaju na nov način. Ona postaju relevantnija i važnija za studiranje nego ikada pre, jer mladi ljudi još na studijama moraju da se pripreme za ambijent u kome će i kao medijski radnici, ali i kao korisnici i građani imati etičke odgovore na tehnološke izazove“, kaže Snježana Milivojević.
| MARTINOLI: ETIKA NA MARGINI ZBOG PROFITA I TRŽIŠNOG USPEHA
Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Ana Martinoli za Cenzolovku kaže da bi etično ponašanje trebalo da bude utkano u svaki segment novinarstva, međutim, često je na margini zarad profita i tržišnog uspeha.
„Etika se uči ne samo usvajanjem teoretskih principa, već i kroz svakodnevnu praksu, kada nas stvarnost vežba i motiviše da iznova, postojano, donosimo odluke koje će biti u interesu građana, a ne ekonomske ili političke opcije. Sa druge strane, medijske radnike odgovornim za neetično ponašanje mora ili može držati ne samo zakon ili (samo)regulacija, već i medijski pismena, kritički nastrojena, informisana i zrela javnost. Borba za etiku u medijima se odvija na više frontova – od škola do redakcija, od redakcija do svakog pojedinačnog građanina“, rekla je Martinoli.
|
Bošnjaković: Etika iz prastarih udžbenika
Na studijama novinarstva na FPN-u ima 37 politikoloških predmeta naspram samo 24 novinarska, 14 obaveznih i 10 izbornih. Od 2022. godine Medijska etika i samoregulacija u medijima se umesto u prvoj godini sluša u četvrtoj. To je dovelo do toga da je u nastavi do 2025. godine – nema.
Novinar Željko Bošnjaković, koji je tokom četvrte godine studija počeo da radi u onlajn izdanju Danasa, Medijsku etiku je na FPN-u slušao 2019. godine i kaže da je nastava bila uglavnom teorijska. Osim simulirane sednice Saveta za štampu, prema njegovim rečima, nije bilo mnogo praktičnih primera koji bi studentima pomogli da razviju kritičko razmišljanje.
„Učili smo iz prastare knjige, i morali smo napamet da znamo osnovne postulate novinarske etike. Imali smo težak kolokvijum, na kome je trebalo da pokažemo šta smo naučili iz te knjige koja nije praktično primenjiva u današnjem vremenu. Ma kakav udžbenik me neće naučiti da ispravno prosuđujem bez praktičnih primera koji navode na razmišljanje“, kaže Bošnjaković.
Bošnjaković zaključuje da je, radeći u medijima, video da je etika jedna od najvažnijih stvari u novinarskom poslu. To što joj je fakultet umanjio značaj, njemu govori o pokušaju urušavanja integriteta novinara.
„To što medijska etika više nije obavezan predmet na FPN-u navodi na sumnju da se u ovom društvu aktivno radi na urušavanju medija i njihovog integriteta. Ako samo pogledamo izveštavanje o masovnim ubistvima i nestanku devojčice iz Bora, jasno je koliko je bitno da nam se medijska etika utuvi u glavu, a ona nije obavezna“, zaključio je Bošnjaković.
| I ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO NEOBAVEZNO
FPN na tzv. „otvorenim vratima“ fakulteta upoznaje buduće studente sa onim šta će im fakultet ponuditi. Neke od poruka za upis generacije 2022. bile su „Zato što je diplomirani novinar FPN-a spreman da se upusti u ‘bitku’ sa širokim spektrom tema“, „Zato što nudimo mogućnost sticanja teorijskih i praktičnih znanja“, „Zato što negujemo istraživačko novinarstvo i kritički pristup informacijama“…
Kako se neguje istraživačko novinarstvo vidi se po tome što je i ovaj predmet – izborni. Kao i mnogi drugi. Studenti se u drugoj godini opredeljuju između Onlajn i Agencijskog novinarstva, samo deo studenata može slušati Medijsku etiku ili Digitalno novinarstvo i multimedijalnu produkciju.
|
Izvor; Cenzolovka
