Upravo tako, sa “ bukagijama” koje je sam sebi nadenuo, a koje su se nekada zvale profesinalne novinarske norme, portal “Far” beleži treću godinu od kad postoji, radi bez senzacija, ogovaranja i navijaštva i gle čuda i opstaje u sve zagađenijoj medijskoj kaljuzi.
Posao i težak i lak. Težak zbog toga što se trudi da se što više izmakne od neistina, laži i propagnde, da opstane na nesigurnim finansijama, i lak , zbog toga što zna da će ono što obajavi danas biti jednako čvrsto i verodostojno i sutra i za deset ili mnogo više od deset godina i zbog čega neće morati da se stidi pred drugima, a što je još važnije ni pred sobom.
Na tom putu “Far” je “nametnuo” sebi još jednu obavezu, koja se zove kolegijalnost ili esnafska solidarnost, a koja kaže da se ne sme ćutati pred kršenjem ljudskih, manjinskih i novinarskih prava, a pogotovo ne pred napadima na kolege novinare.
“Far” se, takođe, trudi da svima, koji ne proklamuju mržnju i ne govore “zlim jezikom”, da mesto na svom “sajber” prostoru.
Naravano bavi se i za njega često skupim, a nakad i nadostižnim ciljevima iz tehnološke sfere, koje mu pak namaće mesto internet portala i trka za inventivnošću.
Poslednjih pola godine “Far” se trudi da obajavi što više informacija iz Sofije, Beograda, Niša, Bosilegrada i Pirota. Koliko u tome uspeva sudiće oni koji ga čitaju, a čitaju ga sve više.
I tako u tim “mukama” i poslovima počinje i četvrta godina “Fara”, koji je pre tačno tri godine odlučio da ne mistifikuje novinarstvo, nego da činjenicama i objektivnom interpretacijom događaja oko sebe zadobije vaše poverenje.
Faktom da je još uvek tu, čini se da mu to polazi za rukom.
Slobodan Aleksić Ćosa