Filip Lukić: Mladim novinarima treba dati više prostora

Prilikom dodele nagrade izjavio si da novinarstvo nije isto pre 20 godina i sada. Šta se promenilo, sem digitalizacije i kako vidiš dnevno-faktografsko novinarstvo danas u Srbiji?

Mislim da se, pre svega, promenio način na koji publika percipira i prihvata informacije. Ne možemo zadržati neke stvari koje su postojale pre tri decenije i razmišljati o tome da publika od nas očekuje iste stvari kao i tada. Stalno slušamo te paralele između današnjeg vremena i devedesetih. To iz mog ugla nema nikakve veze sa realnošću, jer danas imamo društvene mreže, digitalne medije koje nismo imali u tom momentu, tako da i publika od nas zahveta drugačije sadržaje. Pre svega sadržaje koji se odnose na vizuelizacije, određene vrste interakcije. Ne možemo publici plasirati na isti način informacije kao što smo to činili nekada i mislim da je to jedan od najvećih izazova sa kojima se novinarstvo, kao profesija, suočava ovih godina. Zbog toga mislim da je bitno da mladi ljudi, koji ulaze u novinarstvo, koji su kvalitetni, koji mogu da ponude ideje, dobiju više prostora i da na taj način pokušaju da plasiraju takve sadržaje i promene ono što mediji kod nas, pre svega elektronski, danas predstavljaju.

Kalio si se na Radiju Slobodna Evropa, u Istinomeru i portalu European western Balkans. Koliko je za mladog novinara bitno da stiče iskustvo u takvim redakcijama?

Pre svih tih medija u kojima sam radio, ja sam od prve godine fakulteta bio član Slušaonice 6. To je studentski radio Fakulteta političkih nauka i to je zapravo mesto koje me je najviše oblikovalo. Tu sam naučio kako se pišu vesti, kako se rade izveštaji, kako se oni pretvaraju u radijsku formu. To je mesto na kome sam naučio kako da razmišljam. Mislim da je to najznačajnije za sve mlade ljude, da krenu od samog početka da se bave novinarstvom, da pronalaze kontakte i nekoliko puta pogreše, jer to je način na koji se uči. Svaki od medija u kojima sam radio ima svoju specifičnost. Portal European western Balkans je mesto na kom sam uspeo da steknem eskpertizu u oblasti evropskih integracija. Što se tiče Radija Slobodna Evropa, to je za mene predstavljalo simbol vrednosti onoga za šta se ja u novinarstvu i svom životu zalažem. Istinomer je medij koji me je naučio kako da činjenice na brz način proverim, a da budem siguran da su one ispravne i to mi mnogo i danas pomaže u poslu.

Master studije si završio u Berlinu. Zbog čega nisi ostao tamo, zašto si odlučio da karijeru gradiš u Srbiji?

Moram priznati da i ja sam sebe često to pitam od kako sam se vratio, ali se uvek setim jedne situacije. Kad god bih došao sa fakulteta u svoju sobu, uvek bih uključio dnevnik N1 na aplikaciji, sedeo u sobi i nervirao se zbog svega što čujem. Kada se sve to približavalo kraju, mislio sam da je fer da ispunim sebi tu želju da se više ne svađam samo sa ekranom, već da budem ovde i da pokušam da doprinesem i društvu i svim političkim događanjima kojima prisustvujemo danas. Osećao sam na neki način da je to moja i obaveza, da se neko ko je mlad vrati u ovu zemlju i pokuša nešto da uradi. Novinarstvo je u tome specifično, jer svaki dan imate priliku da nešto menjate. Nisu to neke velike stvari, naravno, ali tokom meseci, godina, vidite da se na neki način i javno mnjenje koje oblikujete menja, da neke stvari postaju vidljivije.

N1 je često pod pritiscima i napadima. Kako se ti nosiš sa tim? Da li te to na neki način ojača i osećaš li se nekad obeshrabreno?

Ono što je uvek problematično je kada vas neko ometa u poslu koji radite i tada se trudite da ostanete maksimalno profesionalni, da ne dozvolite da vas to na bilo koji način omete, jer, na kraju krajeva, vi samo radite svoj posao i to je nešto što tada morate da zadržite u glavi. N1 nosi u ovom momentu jednu društvenu odgovornost koju imate i toga morate biti konstantno svesni. To je na neki način i rizik ovog posla. Naravno da bih voleo da radim u društvu u kome ne postoje takve podele, u kom me jedan deo javnosti vidi kao neprijatelja ili dovikuje da sam izdajnik, a ja stojim i izveštavam, na primer, ispred murala Ratku Mladiću. Ne bih, takođe, voleo ni da me na protestima neko hvali, samo zbog toga što misli da ispred naše kamere može da govori pogrdne reči koje su upućene vlasti. To su ogromne podele koje se osećaju i na terenu i toga morate u svakom trenutku biti svesni, da je vaš zadatak pre svega da date ono što jeste objektivna informacija u tom trenutku, bez obzira na to što se to nekome dopada ili ne dopada.

U novembru si imao promociju filma „Dug put u Evropu“. Tada si rekao da je u 2021. godini nikad lošija situacija kad je reč o pregovorima pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Zbog čega misliš da je to tako i vidiš li našu zemlju u Evropi?

Moramo biti iskreni i reći da Evropska unija još nije imala ni priliku da se izjasni želi li Srbiju i zapadni Balkan u svom sastavu. Mi im nismo pružili priliku za tako nešto, jer smo daleko od onoga gde bi trebalo da se nalazimo 2021. godine, kada je reč o članstvu u Evropskoj uniji. Ono što 2021. svakako predstavlja, iako je zatvorena otvaranjem novog klastera, to je da ona nije bila uspešna, jer dve godine Srbija nije napravila nikakav korak. Za te dve godine sloboda medija je na nikad lošijem nivou i to kažu izveštaji međunarodnih organizacija. Imamo konstantne pritiske i na novinare i na pravosuđe. Imali smo nekoliko rezolucija Evropskog parlamenta u kojima se osuđuju afere u Srbiji i taj mural koji sam pomenuo, a koji je posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću. Spominju se i različite afere u koje je vlast umešana, a koje nisu dobile epilog. To su sve stvari koje jasno pokazuju da Srbija u ovom momentu nema nikakve veze sa jednim uređenim evropskim društvom, kome bi trebalo da pripada.

Da li u budućnosti možemo da očekujemo još neki film od tebe?

Definitivno mislim da ćemo uraditi nastavak prvog dela, koji će se baviti regionalnom perspektivom evropskih integracija, dokle je region kao takav stigao, koji su zapravo problemi koji nas povezuju i zbog čega smo tako neuspešni. Mislim da je, zapravo, zapadni Balkan na neki način jedan od najvećih neuspeha Evropske unije, pre svega u toj transformaciji. Evropska unija je upravo na regionu zapadnog Balkana pokazala da nema moć da na pravi način transformiše društvo i da nema više takvu privlačnost da bi društvo teralo sebe da se transformiše. Nadam se da će to biti drugi film, jer mislim da je regionalna perspektiva isto veoma važna za sagledavanje čitavog problema.

Novosadska novinarska škola ovu nagradu dodeljuje svake godine od 2001. najboljim mladim novinarima za izuzetan kontinuirani rad u cilju promocije profesionalizma, kritičnosti, znanja i etičnosti. Od 2018. svoje ime nosi u znak sećanja na mladu novinarku i aktivistkinju Marinu Kovačev. Prošlogodišnja dobitnica je naša novinarka Jelena Božić.