[box align=’box-left’ id=’2920′]Posledica je da nemamo ravnopravne uslove ze sve učesnike u tržišnoj utakmici i da postoje privilegovani mediji koji svoj položaj utemeljuju ili na državnom vlasništvu ili na subvencijama, a najčešće i na jednom i na drugom.
Državu treba “razvlastiti” i svesti njenu ulogu na zaštitu javnog interesa kroz sufinansiranje projekata na javnim konkursima. Praksa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija mora da prestane 1. januara 2014. Još važniji razlog za to je što se kroz direktno davanje iz budžeta stvara mogućnost uticaja i pritisaka na medije, što se u prošlosti, ali i danas, pokazalo kao moćan mehanizam za uspostavljanje kontrole nad njima.
Osim prelaska na projektno finansiranje, podjednako je važno da se učine javnim svi finansijski tokovi iz države, javnih preduzeća i ustanova, kako prema medijima tako i ka marketinškim agencijama koje, najčešće, služe kao ispostave pojedinih interesnih grupa.
Mora se, takođe, ispoštovati zaključak iz Medijske strategije o povlačenju države iz vlasništva i u roku predviđenom Zakonom o javnom finansiranju država mora da na jasan i transparentan način, pre svega kroz nastavak procesa privatizacije, medijsku oblast oslobodi balasta državnog vlasništva.
Dosadašnji proces privatizacije nije se pokazao uspešnim, te je potrebno što pre otvoriti raspravu o novom ili revidiranom modelu kako se ne bi ponavljale greške iz prošlosti. Medijima koji se privatizuju mora da se obezbede uslovi da nastave da se bave osnovnom delatnošću, a zaposlenima, kao poslednja mogućnost, ukoliko nema zainteresovanih, da se omogući da postanu vlasnici medija u kojima rade.
Najava budžetskog finansiranja javnih servisa je, nažalost, korak unazad i, uz svo uvažavanje poteškoća koje objektivno postoje u naplati pretplate, mora se reći da ovaj model može da ugrozi samostalnost javnih servisa, kao i da podstakne lančanu reakciju drugih zainteresovanih medija koji bi, pozivajući se na primer RTS i RTV, i za sebe tražili sličan ili isti način finansiranja.
Budžetsko finansiranje javnih servisa, sasvim je jasno, pojačava uticaj države u medijskoj sferi i ovo rešenje mora da se još jednom podvrgne obiljnoj analizi.
(Autor je predsednik NUNS-a)
