Firma Roberta Čobana kroz šemu povezanih udruženja do budžetskih para

Priče o hrani i vinu, degustacije i velik broj gastronomskih stručnjaka i javnih ličnosti obeležili su konferenciju o hrani Food Talk u Novom Sadu juna 2018. godine.

Za promociju ovog događaja je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam odvojio 1,4 miliona dinara. Zvanično, novac je na konkursu dodeljen nepoznatom udruženju Bač u srcu Bačke, na čijem čelu je Gordana Bjelajac.

Međutim, dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje kako je najveći deo novca, odnosno 1,1 milion dinara, zapravo završio na računu firme Color Media Communications (CMC) Roberta Čobana. U toj firmi radi i Gordana Bjelajac. Njeno udruženje je poslužilo da se zaobiđu pravila konkursa koja brane CMC da na njemu učestvuje jer zarađuje na tržištu, smatra Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa.

Istraživanje CINS-a pokazuje kako je firma „balkanskog kralja tabloida“, kako mediji nazivaju Čobana, koristila šemu preko koje su neprofitna udruženja povezana sa njom, od 2017. godine do danas, iz budžeta dobila najmanje 78 miliona dinara. Reč je o pet udruženja koja vode zaposleni u njegovoj firmi, koja nemaju veb sajtove, a većina ni profile na društvenim mrežama, dok je jedno udruženje registrovano na istoj adresi kao firma Color Media Communications.

Selaković kaže da se na ovaj način uskraćuje novac organizacijama i udruženjima koja su osnovana i zaista rade u javnom interesu, bave se osetljivim društvenim grupama.

„Sama činjenica da su to zaposleni u Color Media Communications, da ta udruženja ništa drugo ne rade, da čak ni tu aktivnost ne rade nego podugovaraju, odnosno prebacuju novac firmi, to definitivno nije novac potrošen u javnom interesu, nego u privatnom“, dodaje Selaković.

Podrška kolegama i prijateljima

U Novom Sadu se održavaju različiti festivali – od prolećnih Čardi i bandi, preko letnjeg Štrand Summer Festa, do Oktoberfesta i Book Talk-a u jesen.

Ove manifestacije organizuju udruženja na čijem čelu se nalaze zaposleni Čobanove firme. Šema funkcioniše tako što udruženja dobiju posao, a onda plaćaju usluge Color Media Communications pa deo novca završava na računima kompanije ili drugih zaposlenih.

Tako na mestu projekt menadžerke u CMC radi Gordana Bjelajac, zastupnica Bač u srcu Bačke i NVO Color Media Events, koji su na konkursima dobili najmanje 33,4 miliona dinara. Oko četvrtina novca otišla je direktno u CMC, zaposleni u toj firmi takođe su dobijali novac, a slično su radila i ostala udruženja.

Maja Mišković, PR & Event menadžer u CMC, vodi The Best Fest koja je na konkursima osvojila najmanje 19,3 miliona dinara. Njena koleginica Ivana Rajinac danas je na čelu udruženja Petrovaradin medija, koje je na konkursima od sredine 2017. do danas dobilo najmanje 18,4 miliona.

U CMC kao finansijski administrator radi Milica Vujović (ranije Tubić), odgovorna za udruženje Centar za lokalnu demokratiju kom je kroz konkurse isplaćeno najmanje oko sedam miliona dinara.

U pojedinim slučajevima je firmi Color Media Communications odlazio sav novac od konkursa. Primera radi, na konkursu kojim je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam podržao marketinške aktivnosti manifestacija, NVO Color Media Events je za promociju Oktoberfesta 2018. dobilo 1,5 miliona dinara. Udruženje je ceo iznos prebacilo Čobanovoj firmi upravo za usluge marketinških aktivnosti.

Na pitanje CINS-a kakva je veza kompanije CMC sa ovim udruženjima, Robert Čoban odgovara da je reč o njihovim kolegama, prijateljima sa kojima sarađuju dugi niz godina. On potvrđuje da deo novca za organizovanje događaja stiže iz budžeta, kroz udruženja:

„Za svaki festival ili konferenciju pomenuta udruženja i Color Media Communications potpisuju ugovore o suorganizaciji sa jasnom podelom zaduženja i obaveza“.

Kako kaže, konkursi nisu jedini izvor novca za festivale, jer se finansiraju i iz komercijalnih delatnosti i međunarodnih organizacija.

Istraživanje CINS-a pokazuje da zaposlene u Čobanovoj firmi rade i na projektima drugih udruženja, kao i da se u svojim prijavama hvale i projektima za koji nisu one dobijale novac.

Tako je Petrovaradin medija prilikom prijave za sredstva za organizovanje Čardi i bandi navela da je 2017. organizovala festival Gastro planet, iako je tada novac dodeljen drugoj organizaciji, Bač u srcu Bačke.

Osim toga, Gordana Bjelajac je navedena kao projektni menadžer u jednoj prijavi udruženja Petrovaradin medija, a broj telefona Milice Vujović piše u nekoliko prijava udruženja čija nije zastupnica.

Bjelajac i Vujović za CINS su potvrdile da se zastupnice udruženja bave apliciranjem i „praćenjem konkursa“, ali da na projektu rade i drugi.

„S obzirom na to da smo se kroz saradnju na zajedničkim projektima vremenom upoznali i da ponekad radimo i kao partnerska udruženja na nekim projektima, u projektnim timovima se onda podele zadaci koji će član koji deo posla da preuzme na sebe“, navodi Vujović u odgovoru.

Udruženja kao paravan

Neki od konkursa na kojima je pet udruženja dobilo novac bili su namenjeni podsticanju „programa od javnog interesa“, a kroz pojedine je država podržavala poboljšanje položaja osoba s invaliditetom.

Novac udruženjima davalo je najmanje 11 institucija, a „najdarežljivije“ bilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je izdvojilo skoro 27,9 miliona dinara, uglavnom za tribine i događaje čiji je cilj osnaživanje osoba sa invaliditetom. Novosadska Gradska uprava za privredu opredelila je nešto više od 27,7 miliona dinara za manifestacije od javnog interesa, poput Oktoberfesta i Štrand Summer Festa. Pored njih, sredstva su na konkursima dodelila i ministarstva kulture i trgovine, kao i tri sekretarijata u Pokrajinskoj Vladi.

Deo ovih konkursa raspisan je na osnovu Vladine Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja. Prema Uredbi, institucije koje raspisuju konkurs same uspostavljaju pravila učešća. Iako se novac dodeljuje za programe od javnog interesa, Uredba ne definiše javni interes.

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa kaže da udruženje treba da radi u javnom interesu da bi dobilo novac, a ne da se koristi kao prečica jer privatna firma ne može da konkuriše za novac.

Istog je mišljenja i Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD). On upozorava da privatne firme uvek imaju dominantno privatni interes, bez obzira da li rade društveno-korisne stvari.

„Dokazano je da izgradnja brenda odgovornosti kompanijama značajno povećava profit. Ljudi radije kupuju proizvode i usluge od kompanija koje su društveno odgovorne“, dodaje Jovanović.

Predstavnice udruženja koje smo kontaktirali negirale su da se na ovaj način vrše zloupotrebe i kažu da je novac korišćen namenski.

Isto tvrdi i Čoban koji smatra da ne može biti reči o zloupotrebi državnog novca jer svaka od ovih manifestacija ispunjava uslove zbog kojih je podržana na konkursu.

„Ako pogledate programe ovih konferencija nekoliko godina unazad videćete da su njihovi učesnici pored ministara i drugih državnih zvaničnika i nezavisni novinari i intelektualci po čemu smo takođe verovatno jedinstven slučaj među organizatorima ovakvih događaja.“

On tvrdi i da je budžetska inspekcija Grada Novog Sada nedavno kontrolisala udruženja i da je utvrdila da su „sva sredstva potrošena po propisima“.

Međutim, na pitanje CINS-a da li znaju da su zastupnice udruženja zaposlene u CMC i da li smatraju da je to problem, iz Gradske uprave za privredu kažu da „nemaju pravo da pitaju zastupnike udruženja gde rade kada se prijavljuju na konkurs”.

Za Bojanu Selaković ovakve šeme samo pokazuju slabosti institucionalnog okvira državnog finansiranja, pre svega u kriterijumima po kojima se biraju organizacije kojima će dati novac, ali i zato što nema jasne definicije javnog interesa i ne prate se efekti potrošenog državnog novca.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da treba omogućiti firmama da se prijave na konkurse ako je cilj konkursa da se dobiju najbolji projekti.

„Ako je, pak, među ciljevima i podrška civilnom društvu, onda treba propisati uslove koji bi onemogućili da se javljaju udruženja koja su samo* paravan za privredne subjekte“, dodaje.

Čobanu dojavljeno šta CINS istražuje

Tokom rada na ovoj priči, a nakon što je novinarka tražila informacije od institucija, Robert Čoban joj se javio i ponudio da on pošalje informacije koje nedostaju. Kako je napisao, „sa više mesta“ mu je javljeno da se interesujemo za njegove poslove sa državom. Ipak, nije hteo da otkrije odakle mu te informacije, već je rekao da je „sasvim razumljivo“ da istraživanje nije moglo da prođe nezapaženo.

***

Robert Čoban je suvlasnik firme Color Press Group koja izdaje oko 100 magazina u regionu, poput Hello!, Gloria, Story, Lepota & zdravlje. Color Press Group je vlasnik Color Media International, a u okviru te grupe posluje i Color Media Communications, zadužena za odnose s medijima i organizovanje događaja, čiji je jedini vlasnik Čoban. Kroz CMC i Color Media International Robert Čoban sklapa poslove sa državom već godinama.

One su samo u 2021. na javnim nabavkama dobile 19,7 miliona dinara za odnose s javnošću i promociju u njihovim časopisima. Za odnose s medijima novac su mu dali i javni servis Radio-televizija Srbije, Turistička organizacija Srbije i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (ranije Agencija za zašititu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost). Na čelu odbora Direktorata je i ministarka kulture Maja Gojković, bliska Robertu Čobanu.

Ministar policije Aleksandar Vulin je pre javne funkcije radio u firmi Roberta Čobana, navodi se u zvaničnoj biografiji na sajtu Vlade. Vulin je bio direktor marketinga u firmi Color Press Group, a kasnije zamenik generalnog direktora u firmi Color Media International. Pored njega, u firmama Roberta Čobana bili su zaposleni i Vulinova supruga Nataša i brat Bojan.