Formiranje Koalicija za slobodu medija: “Diferencijacija” i posledice

Foto: Milorad Jevtović (Cenzolovka)

Izlazak iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara šest udruženja i asocijacija ne znači da se o svim važnim pitanjima neće razgovarati sa svima koji pokažu spremnost za uspostavljanje dijaloga na novim osnovama

Stvaranje Koalicije za slobodu medija i napuštanje Radne grupe za bezbednost i zaštititu novinara, unelo je sasvim sigurno novu dinamiku na medijsku scenu Srbije samim činom “diferencijacije” i, čini se, okončanjem jedinstva unutar medijskoj bloka.

 

Hoće li, međutim, ovaj potez doneti koristi samim novinarima zavisiće i od spremnosti onih i jednih i drugih da se, uprkos novoj situaciji, izdignu iznad parcijalnih interesa i uoče tačke na kojima će morati da rade pojedinačno, ali i da međusobno bliže sarađuju, ne bi li uspeli da se izbore ne samo za bezbednost, već i za mnoga druga pitanja koja muče one koje predstavljaju. Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara formirana je sredinom decembra, a na čelo tog tela imenovan je predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Dejan Stojanović.

 

Zadatak nove Radne grupe, kako je saopštenono, je da “podigne efikasnost reagovanja u slučajevima napada na novinare, kao i praćenje radnji preduzetih u cilju zaštite njihove bezbednosti”.

 

Osim predstavnika kabineta predsednice Vlade Srbije i ministarstava, članoviRadne grupe su i zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, zaštitnik građana Zoran Pašalić, predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović, predstavnica Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Aleksandra Popović, kao i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja.

 

Za članove Radne grupe iz kabineta premijerke Ane Brnabić imenovani su Mladen Bašić i Ana Miletić, iz Ministarstva spoljnih poslova Dejan Eraković, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Slobodan Malešić, iz Ministarstva za evropske integracije Miroslav Gačević, dok je predstavnik Ministarstva pravde Jovan Ćosić.

 

Već na samom početku, javile su se primedbe i nedoumice oko karaktera i realanih dometa Radne grupe, pre svega u Nezavisnom udruženju novinara Srbije, ali ovo teleo je kako tako funkcionisalo sve do sredine marta ove godine kada su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija i Poslovno udruženje Asocijacije nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres”  istupili iz Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara, zbog ignorisanja napada i ugrožavanja sigurnosti novinara i medija u Srbiji. Prethodno je iz te radne grupe izašla i Fondacija “Slavko Ćuruvija”.

 

Iako su pokazala ozbiljnu nameru da se učešćem u Radnoj grupi unapredi bezbednost i sigurnost novinara i drugih medijskih radnika, NDNV, NUNS,Asocijacija medija, AOM i Lokal pres smatraju očiglednim da predstavnici institucija u Grupi ne žele da se suštinski bave ovim problemom, navedeno je u saopštenju.

 

Neposredan povod, zapravo, je nereagovanje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara u slučaju napada na novinare KRIK-a. Pozivima predstavnika novinarskih udruženja i nevladinih organizacija da Radna grupa hitno reaguje i pokuša da spreči opasno ugrožavanje bezbednosti novinara redakcije KRIK iz Beograda, niko od Vladinih članova nije reagovao.

 

“Napadi na KRIK, ali i kontinuirani napadi na članove i članice ovih udruženja i asocijacija u medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, ostaju bez adekvatne reakcije, ne samo Vlade Srbije već i nadležnih ministarstava, Skupštine Srbije, ali i Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

 

Organizovana kampanja protiv novinara i medijskih radnika vodi ka daljem urušavanju medijskih i novinarskih sloboda, ali u poslednjim slučajevima čak i do ugrožavanja fizičke bezbednosti naših kolega”, istaknuto je u saopštenju.

 

Zbog svih ovih razloga, upravni odbori pet udruženja i asocijacija, kako se ističe, ne vide više nikakvu svrhu učešća u Radnoj grupi.

 

Predstavnici šest novinarskih udruženja su potom, 17. maja, u Kragujevcu, formalizovali svoju saradnju u okviru Koalicije za slobodu medija. Članice Koalicije, rečeno je, boriće se za bezbednost novinara, slobodu informacija, nezavisnost i poboljšati profesionalizam u medijskoj sferi.

 

Memorandum o saradnji potpisali su Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal Pres” i Slavko Ćuruvija Fondacija.

 

Stojan Marković; Foto: N1

 

“Osnovni razlog zbog kog smo se okupili je da probamo da zajedničkim snagama promenimo nešto što se medijske sfere tiče”, istakao je Stojan Marković, predstavnik poslovnog udruženja “Lokal Pres”.

 

Prvi problem sa kojim se susrela Koalicija za slobodu medija je pritisak, kako iz same Radne grupe, tako i od predstavnika međunarodne zajednice, za povratak u Vladinu komisiju.

 

Tanja Maksić; Foto: Youtube Printscreen

 

“Za sada ne vidim potrebu AOM-a da se vraća u Radnu grupu u ovom formatu. Ako bi se otvorili razgovori o novom formatu i to tako da Vlada nema odlučujuću odluku o sastavu i mandatu te nove radne grupe, već da to bude telo u kojem ravnopravno učestvuju predstvanici uduženja i donosioci odluka, tada možemo da počnemo nove pregovore. Mi ćemo se, svakako, o daljim koracima dogovarati sa ostalim članicama Koalicije za slobodu medija, jer je ovo krupno pitanje medijske scene”, kaže Tanja Maksić, predstavnica Asocijacije elektronskih medija (AOM).

 

Stevan Ristić; Foto: Youtube Printscreen/Nova S

 

Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, kaže da se o Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara se sa puno strasti govorilo od samog njenog osnivanja. On ično smatrao je da takva platforma može da pomogne unapređenju bezbednosti novinara, ali, kako kaže, martovski događaji su ga demantovali. Naime, tokom organizovane hajke u Narodnoj skupštini i provladinim medijima na redakciju KRIK-a, članice i članovi radne grupe koji dolaze iz državnih institucija nisu odgovarali na pozive na komentar, sastanak ili reakciju, pa je šest udruženja i asocijacija istupilo iz te radne grupe, ističe Ristić.

 

On dodaje da je za Koaliciju za slobodu medija, kao i članice koje je čine, bezbednost novinara i medijskih radnika smatraju trenutno najvažnijim pitanjem, te da su predstavnici koalicije su članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, a i sama koalicija je već spremna za ozbiljan monitoring stanja i nivoa bezbednosti novinara.

 

“Napuštanje predstavnika Koalicije za slobodu medija Vladine radne grupe nipošto se ne može smatrati bojkotom, ne samo zbog svega rečenog, već i zbog činjenice da koalicija jeste otvorena za suštinski, pravi dijalog o ovoj važnoj temi”, objašnjava Ristić.

 

Predsednik Asocijacije medija smatra da je za početak je važno da se naglasi da Koalicija za slobodu medija nije formirana samo da bi ukazivala na probleme na medijskoj sceni, već najpre da bi nudila rešenja.

 

“I pre formalnog potpisivanja sporazuma, zajedničkim snagama članica Koalicije radilo se na formiranju indikatora za monitoring stanja i procenjivanja nivoa bezbednosti novinara i medijskih radnika u Srbiji. Sem toga sačinjen je izveštaj o Monitoringu rada konkursnih komisija za sufinansiranje javnog interesa u medijima na republičkom nivou u 2021. To su prve aktivnosti novoosnovane koalicije”, naglašava Stevan Ristić.

 

U svakom slučaju,  pred Koalicijom je mnogo ozbiljnih zadataka koji, osim bezbednosti, suštinski definišu poziciju navinara u medijskoj sferi. Od toga koliko će uspešno reagovati na sve izazove, kojih nije malo, zavisiće i sudbina novoformirane Koalicije za slobodu medija i njene budućnosti, odnosno hoće li biti još jedna formalna struktura bez mnogo uticaja ili će se zaista nametnuti kao jedan od ključnih subjekata u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se suočavaju novinari.

 

Veran Matić, predsednik ANEM-a: Čekam platformu Koalicije za slobodu medija

 

“Mislim da je apsolutno neophodno da se što pre pronađa način zajedničkog rada, odnosno da se  zamišljeno radno telo učini funkcionalnijim. Ova Radna grupa može i ovako da nastavi da radi jer ima puno posla, ali bi za bezbednost novinara bilo izuzetno važno da postoji saglasnost u novinarskoj zajednici u vezi sa angažmanom u zaštiti bezbednosti novinara”, kaže Veran Matić, člana Radne grupe i predsednik ANEM-a.

 

Foto: MC

 

On dodaje da su redovni posmatrači na svim sednicama Radne grupe predstavnici delegacije Evropske komisije, OEBS-a i Norveške ambasade.

 

“Svi su vrlo entuzijastični da pomognu. U isto vreme oni su i neka vrsta objektivnih kontrolora rada (prvenstveno institucija). Tim povodom su davali objektivne procene u godišnjim izveštajima”, navodi Matić.

 

Dodaje i to da upravo ističe šestomesečni period i ako  bi podvlačio crtu ispod onoga što je urađeno smatra da je realizovana većina planiranih aktivnosti.Predsednik ANEM-a kaže da “u ovom trenutku ne vidi platformu Koalicije za slobodu medija kada je reč o Radnoj grupi za zaštitu i bezbednost novinara iz koje bi moglo da se vidi kakva je to vizija željene radne grupe u kojoj bi učestvovali i po kojim pravilima igre.

 

“Mislim da bi bilo odgovorno da se sa tim izađe što pre i vidi da li predstavnici vlasti žele da se nastavi sa radom u formatu koji okuplja sve najvažnije aktere”, ističe Matić.

 

Svestan je, kako kaže, da je prilikom priprema za osnivanja RG propušteno da se obave razgovori sa svim akterima i na osnovu predloga napravi optimalna RG sa jasnim planom i ovlašćenjima.

 

“Sada je trenutak da se to ispravi, ako postoji uopšte želja predstavnika Koalcije da učestvuju u radu RG. Ako ne postoji, onda imamo veliki problem, jer nekorišćenje svih mogućnosti predstavlja određeni oblik neodgovornosti prema veoma važnom pitanju – bezbednosti novinara. Pošto znam da kolege u Koalciji nisu neodgovorni,očekujem da se uskoro pojavi artikulisan odnos prema budućnosti rada na ovoj temi u RG ili sa RG ili na neki treći način. Imamo neko šestomesečno iskustvo i mogli bi da na analizi onoga što je urađeno I što nije urađeno, na nekim primerima iz sveta, napravimo kvalitetnije I efikasnije rešenje oko kojeg ćemo imati konsenzus”, kaže Veran Matić.

 

Naglašava da misli da je veoma važno oglašavanje ovog tela u slučajevima drastičnijih oblika ugrožavanja bezbednosti novinara, kao i da to podrazumeva stvaranja modela na osnovu kojeg će se o tome donositi odluke bez opstrukcije od strane predstavnika državnih organa.

 

Norbert Šinković (NDNV): Usklađeniji rad oko vrednosti koje nas spajaju

 

“Osnovni razlog za napuštanje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara bio je nedostatak komunikacije. Nakon što je krenula kampanja u tabloidima i elektronskim medijima, ali i u Skupštini Srbije protiv istraživačkog centra KRIK, zajedno sa kolegama iz drugih organizacija i udruženja tražili smo hitan sastanak, odnosno razgovor o tome sa članovima Radne grupe. Nikakav odgovor nismo dobili. To ćutanje i intenzivni napadi na naše kolege i koleginice su doveli do toga da se povučemo iz te radne grupe”, objašnjava izlazak iz Vladine Radne grupe, Norbert Šinković, predsednik Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

 

Koalicija za slobodu medija ne treba iznova da deli već podeljenu medijsku zajednicu po profesionalnim kriterijumima, smatra on, već ima funkciju platforme za saradnju.

 

“Ideja je da rad članica bude usklađeniji oko onih vrednosti koje nas spajaju, a to je pre svega ideja o zaštiti novinarske profesije i medijske scene. Prema memorandumu o saradnji članice koordinišu zajednički nastup u vezi sa gorućim temama naše zajednice, rad koordinišemo po principu rotacije. Mislimo da je ovo sjajna prilika da još jednom pokažemo kolegama i koleginicama da možemo zajedno da se borimo za bolje uslove u našoj profesiji”, kaže Šinković i dodaje da ovakva organizacija udruženja može doneti i kvalitetniji dijalog oko implementacije medijske strategije koja se intenzivno

Tagovi

Povezani tekstovi