EN
„Ja sam to uradila iz čiste provokacije“, odgovorila je Zekić na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je za ličnu fotografiju postavila sebe u nacističkoj SS uniformi.
SS – Schutzstaffel, odnosno takozvani „Jurišni odred“ prvobitno je bila elitna garda Rajha i nacističkog vođe Adolfa Hitlera.
„Kao što znate ja volim da provociram. Mogla sam da okačim i neke Koraksove i Petričićeve karikature koje su mnogo gore. To je fotomontaža sa Tvitera i ja sam je okačila“, izjavila je Zekić za RSE, pominjući imena dvojice poznatih karikaturista iz Srbije.
Dodaje, takođe da se nije bavila time koji je tip uniforme u pitanju.
„To je neko drugi napravio pre par godina na Tviteru“, objašnjava ona.
Kroz Google image reverse pretragu, RSE nije uspeo da pronađe na internetu ili društvenoj mreži X (bivši Twitter) ovu fotomontažu sa likom Olivere Zekić.
Koja je i čija uniforma?
Internet pretragom, može se zaključiti da je na originalnoj fotografiji nacista Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich).
Bio je jedan od glavnih tvoraca „Konačnog rešenja“, eufemizma korišćenog za progon i istrebljenje Jevreja iz Evrope tokom Drugog svetskog rata.
Arhiv američkog Muzeja holokausta u njegovoj biografiji navodi da je Hajdrih bio šef Glavne kancelarije za bezbednost Rajha, SS-a i policijske agencije koje su bile najdirektnije uključene u sprovođenje nacističkog plana ubijanja Jevreja u Evropi.
Reinhard Heydrich bio je jedan od glavnih tvoraca „Konačnog rešenja“, eufemizma korišćenog za progon i istrebljenje Jevreja iz Evrope tokom Drugog svetskog rata (datum nastanka fotografije nepoznat).
Navodi se takođe da je šef SS-a Hajnrih Himler (Heinrich Himmler) bio toliko impresioniran Hajdrihovim idejama da ga je u avgustu 1931. doveo u SS i zadužio da razvije Službu bezbednosti (Sicherheitsdienst, SD).
Do januara 1933. SD pod Hajdrihovim rukovodstvom postala je najznačajnija obaveštajna agencija u okviru Nacističke partije.
Za istoričarku Branku Prpu isticanje simbola nacističke Nemačke sporno je „po svim linijama“, najpre zbog funkcije koju obavlja Olivera Zekić.
„Svi oni koji nose nacističke simbole iz egzibicionističkih, političkih ili bilo kojih drugih razloga zapravo reafirmišu te ideje“, rekla je Prpa u razgovoru za RSE.
Ona je istakla da simboli nacističke Nemačke „nisu simboli sa kojima možete da paradirate ni u jednoj evropskoj državi“.
„Zato što je nacizam sam po sebi najveća trauma evropskog kontinenta, što je odneo toliki broj života i što je kao ideologija ništila ideju čoveka i čovečanstva“, dodala je Prpa.
„Ja zaista mislim da je to apsolutno neprihvatljivo“, zaključila je Prpa.
Na to bi, smatra, trebalo da reaguje javnost i državni organi koji su verifikovali njenu funkciju u REM-u.
Osporavan rad REM-a
Regulatorno telo za elektronske medije je nezavisna organizacija koja kroz zakonske regulative treba da radi na unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju i zaštiti, razvoju slobode mišljenja i izražavanja.
Regulator je funkcionalno i finansijski nezavisan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Regulator je odgovoran Skupštini Srbije.
Rad REM-a na čelu sa Zekićevom kritikovan je i od strane međunarodnih institucija.
Prilikom nedavnog usvajanja seta medijskih Zakona Evropska komisija (EK) između ostalog saopštila je da očekuje da medijski regulator REM „počne u potpunosti da ispunjava svoj mandat“.
To nije prvi put da EK traži da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom. Poslednji put se to dogodilo 2022. godine u izveštaju Evropske komisije o Srbiji, zbog kršenja zakonskih obaveza.
Sa druge strane, Olivera Zekić, često je ulazila u polemiku sa liderima opozicionih stranaka koji kritikuju njen rad. U jednoj takvoj raspravi ispred sedišta REM-a u Beogradu kritike opozicije ocenila je kao „čist fašizam“.
Isticanje nacističkih simbola krivično delo u Srbiji
U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.
Prema Članu 3. tog zakona, zabranjena je „proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak“.
Kazne za kršenje ovog zakona su prekršajne i kreću se u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara (od 40 do 430 evra) za fizičko lice, te od 100.000 do 1.000.000 dinara (od 850 do 8.500 evra) za pravno lice.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
