Stanje ljudskih prava i sloboda u Srbiji konstantno se pogoršava od 2019, kada je zemlja iz kategorije slobodnih prešla u delimično slobodne, a protekle godine tome je značajno doprinela situacija u medijima, ocenio je Fridom haus u novom godišnjem izveštaju.
U izveštaju „Sloboda u svetu 2025“ objavljenom 26. februara, kojim je obuhvaćeno 208 zemalja i teritorija, Srbija je ocenjena sa 56 od mogućih 100 poena što je 24 poena manje nego pre 10 godina.
Od zemalja regiona slabiji rezultat od Srbije beleži samo Bosna i Hercegovina, 52 poena.
Fridom haus ocenjuje da je Srbija, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS), primer načina na koji izabrani lideri potkopavaju medije.
Među najistaknutijim karakteristikama erozije slobode i prava u Srbiji su napadi na novinare i pooštravanje kontrole u medijskom okruženju.
Kako se navodi, istraživački novinari suočavaju se klevetničkim kampanjama, kaznenim poreskim inspekcijama, pretnjama vodećih političara i hapšenjima a vlasti koriste svoju kontrolu nad regulativom i licenciranjem da pomažu provladinim medijima.
„Nedostatak transparentnosti oko vlasništva nad medijima, indirektne vladine subvencije medijima i mešanje politike u oglašavanje takođe pomažu provladinim medijima da dominiraju tržištem“, ističe se u izveštaju Fridom hausa.
U izveštaju međunarodne nevladine organizacije dalje se navodi da u poslednje vreme članovi vladajuće partije koriste strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) da zastrašuju nezavisne medije i novinare.
„Sve te manipulacije stvorile su okruženje u kome pozitivno pokrivanje Vučića i SNS zatrpava informativni pejzaž, posebno pred izbore, a kritički glasovi se sve više utišavaju“, ističe se.
U izveštaju se navodi da su oružani sukobi, napadi na demokratske instutucije izabranih lidera i produbljeni autoritarizam velikim delom zaslužni za pad globalne slobode u 2024.
Dodaje se da taj fenomen nije nov i nadodi da je najveći pad slobode u poslednjih 19 godina zabeležen u Salvadoru, Srbiji i Venecueli, gde lideri demontiraju demokratske institucije i napreduju sa učvršćivanjem autoritarne vladavine.
Izveštaj Fridom hausa pokazao je i da je od zemalja regiona najbolje pozicionirana Slovenija sa 96 poena, a u grupi slobodnih zemalja su i Grčka (85), Hrvatska (82) i Bugarska (77).
Među delimično slobodnim zemljama su Crna Gora (69), Albanija (68), Severna Makedonija (67), Kosovo (60) i Bosna i Hercegovina (52).
Fridom haus u izveštaju konstatuje da su se, uprkos opštem globalnom padu slobode, pojavile svetle tačke kao rezultat konkurentnih izbora ili nakon pada dugogodišnjih autoritarnih režima.
Nove vlade sada se suočavaju s teškim zadatkom izgradnje i jačanja demokratskih institucija, uz istovremenu zaštitu individualnih prava, navodi se u izveštaju i dodaje da će u ovoj godini demokratska solidarnost biti ključna.
Globalna sloboda suočava se s ozbiljnim izazovima u 2025. godini, uključujući pretnje po bezbednost usled višestrukih oružanih sukoba, produbljenu represiju u utvrđenim i autokratijama u nastajanju, kao i demokratski izabrane lidere koji nastoje da ostvare svoje ciljeve zaobilazeći institucionalne mehanizme kontrole moći.
Od suštinskog je značaja da svi koji veruju u demokratiju ulažu u demokratske institucije kod kuće, osuđuju ugrožavanje prava u inostranstvu, sarađuju na promovisanju trajnog mira i podržavaju branioce ljudskih prava gde god da deluju.
Samo dosledna i koordinisana akcija može preokrenuti gotovo dve decenije pada globalne slobode i osigurati da više zemalja uživa u bezbednosti, prosperitetu i svim drugim prednostima demokratskog poretka, zaključuje Fridom haus u izveštaju Sloboda u svetu 2025.
Izvor: Dnevni evropski servis
