EN
Prema zaključcima izveštaja, najveći pad u Srbiji Fridom haus primećuje u oblastima civilnog društva, medija i korupcije.
U delu o medijima navode da su pretnje i napadi na novinare u Srbiji i dalje veliki problem. Podsećaju da je prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, tokom prošle godine prijavljen 151 napad na novinare, što je manje nego 2020, kada je zabeleženo rekordnih 189 napada.
Sa najozbiljnijim napadom se, kako navodi Fridom haus, suočio KRIK, kada su „predstavnici vlasti i provladini mediji bez dokaza optužili novinare KRIK-a za povezanost sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka”. Kampanja protiv KRIK-a je usledila u martu prošle godine, nakon hapšenja Belivuka i članova njegove grupe, a za koje se sumnja da imaju veze i sa ljudima iz vlasti, a na šta je KRIK ukazivao godinama.
Kao veliki problem za medije Fridom haus navodi i SLAPP tužbe – u bukvalnom prevodu strateške tužbe protiv javnog istupanja, a koje zapravo imaju za cilj da finansijski iscrpe novinarske redakcije. Kao argument takođe navode slučaj KRIK-a protiv čijih novinara se trenutno vodi devet postupaka pred sudom u vrednosti od oko 90 miliona dinara. Gotovo sve ove tužbe pokrenuli su ljudi bliski aktuelnom vladajućem režimu.
U izveštaju se pominju i sudski postupci koje je protiv brojnih medija pokrenula i kompanija „Milenijum tim”, za koju Fridom haus navodi da je povezana sa ministrom finansija Sinišom Malim.
Država je, kako se dalje navodi, nastavila da igra „važnu, ali i kontroverznu ulogu u finansiranju medija, posebno provladinih i to na lokalnom i nacionalnom nivou.”
Fridom haus se u izveštaju posebno osvrće na slučaj državne kompanije Telekom za koju pišu da je ostala „najistaknutije sredstvo uticaja politike na medijsko tržište.”
Uprkos Zakonu o medijima iz 2014. godine, koji podrazumeva privatizaciju medija čiji je vlasnik država, kompanija Telekom Srbija je „kao akcionarsko društvo nastavila da poseduje i osniva nove medije i da jača svoju poziciju kao provajder kablovske televizije”, navodi se u izveštaju.
Fridom haus tako navodi i nekoliko kontroverznih poslovnih poduhvata Telekom Srbije, uglavnom usmerenih protiv njenog glavnog konkurenta – Junajted grupe.
Podsećaju da je Telekom prošle godine prava za prenošenje engleske Premijer lige platio čak 600 miliona evra, 10 puta više nego što je prethodnih godina plaćala Junajted grupa. Podsećaju da je Telekom pokrenuo i kanal Juronjuz Srbija, koji se smatra konkurencijom televiziji N1.
Fridom haus se osvrće i na presudu bivšem predsedniku opštine Grocka i još trojici zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, koja je doneta u februaru prošle godine. U izveštaju podsećaju da je glavni tužilac nakon donete prvostepene presude sklonjen iz predmeta, zbog čega su novinarska udruženja strahovala da bi to moglo da ugrozi presudu u žalbenom postupku. Apelacioni sud je krajem prošle godine ukinuo presudu iz proceduralnih razloga i naložio ponovno suđenje. Reporteri bez granica ovu odluku suda vide kao dokaz „nesposobnost Srbije da odbrani slobodu medija”, navodi Fridom haus.
U izveštaju je napomenuto da je 2020. osnovana još jedna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, te da su neki njeni postupci rezultirali pozitivnim merama, poput pokretanja telefonske linije preko koje novinari mogu da prijave pretnje, pritiske ili napade. Novinari su takođe svrstani u prioritetnu kategoriju za vakcinaciju protiv kovida 19. Međutim, u martu 2021. predstavnici šest medijskih organizacija su napustili radnu grupu zbog njenog neadekvatnog reagovanja tokom napada na KRIK.
Deo izveštaja o stanju u korupciji i pravosuđu u Srbiji možete pročitati u zasebnom tekstu, a ceo izveštaj Fridom hausa o Srbiji možete pročitati ovde.
