Sa problemom finansiranja dela svog programa suočavaju se i drugi manjinski mediji već duže vreme, jer za emisije koje izlaze iz tzv. okvira osnovnog programa, a koje se tiču očuvanja i negovanja nacionalne tradicije i kulture, moraju sami obezbediti novac s obzirom na to da grad, kao osnivač Radio Subotice, iz ionako skromnog budžeta, izdvaja sredstva samo za osnovni program.
Reč je o emisijama edukativnog, kulturnog i umetničkog sadržaja, koje mađarska redakcija Radio Subotice neguje već dvadesetak godina. Grad za sve tri redakcije – na hrvatskom, srpskom i mađarskom jeziku – obezbeđuje podjednaka finansijska sredstva, ali ona nisu dovoljna i za specijalizovane manjinske programe. Do sada se novac nekako nabavljao iz donacija, ali poslednjih godinu-dve one su gotovo presahnule.
– Istovremeno smo konkurisali i kod mađarskih fondacija koje pomažu kulturu u dijaspori, kao što je najveća među njima „Rodna gruda“. Nažalost, na to ko će od kulturnih institucija i udruženja koja se bave negovanjem kulture i tradicije dobiti ta sredstva u velikoj meri utiče politička elita, a pre svega tu mislim na Mađarski nacionalni savet. Oni, to treba jasno reći, preferiraju Panon televiziju i Panon radio, i 90 odsto sredstava odlazi tamo. Radio Subotica je gurnuta u zapećak – kaže Janoš Nemet, zamenik urednika programa na mađarskom jeziku.
Nakon najave da će obustaviti program, pojavili su se i neki stranački predlozi, poput onog iz Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, da se lokalni odbornici mađarskih stranaka odreknu svoje mesečne odborničke nadoknade i doniraju ih radiju.
– Mi smo to predložili i SVM-u jer mi imamo samo četiri odbornika, i to praktično ne bi imalo nekog efekta, mada smo spremni da to uradimo – kaže Čaba Šepšei, šef subotičkog DSVM-a. Za sada je to ostalo samo na predlogu.
Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Tamaš Korhec je u razgovoru sa članovima mađarske redakcije Radio Subotice najavio rešenje, i to u vidu posebnog konkursa za radio, koji bi uskoro trebalo da se raspiše.
– Prihvatamo takav predlog, ali dok se sve ne okonča i ne dobijemo potreban novac, imamo rezerve prema svima. Ali, to bi bilo rešenje na kratke staze, te će programi koji se prave i cilju očuvanja i negovanja mađarske kulture i tradicije dalje biti pod znakom pitanja – kaže Nemet Janoš.
Livija Tot Barati, članica Mađarskog nacionalnog saveta, kaže, međutim, da nije problem u ovom savetu, već stavu donatora koji je zahtevao da mađarska redakcija ima poseban račun na koji će uplaćivati sredstva.
– Sve fondacije moraju da imaju uvid u to kako se troši novac koji doniraju, a u ovom slučaju to nije bilo moguće. Zbog toga ti projekti nisu prolazili, i to je nama rečeno u Fondaciji. Mi svakako želimo da se ovaj problem reši, ali ne tako što ćemo sad obezbediti da se isplate ti honorari, i onda ništa – praktično samo da gasimo požar. To se mora rešiti na duge staze, i u tome treba da učestvuju pored nacionalnih saveta (a to je problem kod svih manjinskih medija) i Pokrajina i država – kaže Livija Tot.
Autor: Vesela Laloš
