EN
Naredni saziv skupštine, istakli su u BIRODI-ju, trebalo bi da usvoji Antibot zakon.
Kako su naveli u saopštenju, „botovsko ponašanje je postalo legitimno i legalno“ zbog nepostupanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i niskog uticaja strukovnih udruženja na primenu Etičkog kodeksa novinara. Botovi su, prema njihovoj definiciji, osobe koje s položaja javnih funkcionera, političara, analitičara, novinara ili građanina u medijima ili na socijalnim mrežama promovišu sebe ili nekog drugog, ili pak etiketiraju, vređaju ili ismevaju nečija dostignuća.
Antibot zakon trenutno nije više od skice koja bi u narednom periodu trebalo da preraste u predlog nacrta koji bi bio poslat u Narodnu skupštinu. Kako navodi Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, primaran cilj zakona trebalo bi da bude sprečavanje nastajanja i funkcionisanja fabrika botova.
-U ovoj zemlji postoje ljudi, neretko zaposleni u javnim preduzećima, kojima je stvaran posao da organizovano pišu komentare na društvenim mrežama i informativnim portalima, koji po nalogu vređaju i napadaju ljude. Ja sam lično to doživeo kada je pre nekoliko godina narodni poslanik Vladimir Orlić napisao nešto ružno o meni. To je tri hiljade ljudi delilo po društvenim mrežama, što je onda prouzrokovalo nove komentare na moj račun. Nije se to samo meni dešavalo, veliki broj ljudi je iskusio nešto slično i to bi moralo da bude sprečeno. Time bi trebalo da se bavi tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, a možda bi trebalo formirati i novo telo, kaže Gavrilović ističući da fabrike botova krše ustavno pravo ljudi na slobodu mišljenja i govora.
Osim botova, dodaje Gavrilović, zakon bi morao da se pozabavi i medijima koji krše zakone i kodekse profesije. Na pitanje da li bi ambicija zakona bila da neprofesionalno novinarstvo učini nezakonitim, Gavrilović odgovara potvrdno.
-U novinarstvu postoji samoregulacija u vidu Saveta za štampu, što je u redu, ali bi trebalo razmisliti da li bi to trebalo podići na nivo regulacije. Onda bi se televiziji koja kleveta ljude oduzimala frekvencija, a novinarima koji rade takve stvari onemogućavalo da se bave ovom profesijom. Mi moramo da otvorimo slobodnu debatu oko toga šta je novinarstvo i ko je novinar, ističe Gavrilović priznajući da „ako nas je prethodnih dvadeset godina tranzicije nečemu naučilo to je da sve može da se zloupotrebi“.
Ideja za ovakav zakon došla je iz monitorniga medija koji BIRODI radi već deceniju unazad. U izveštaju „Industrija populizma“ iz 2020. godine Gavrilović je prepoznao da se javnost u Srbiji podelila na tri dela – hibridnu, pasivnu i aktivnu.
„Hibridna javnost se sastoji od onih medija i aktera koji za cilj imaju da putem bele ili crne propagande ili promovišu aktera, temu ili prioritet do nivoa obožavanja, ili pak da medijski napadaju do nivoa i na način koji je krivično-pravno nekažnjiv i koji od aktera prave legitimne mete, teme zabranjenim, a prioritet destruktivnim… Prioritet ove ‘javnosti’ je da uruši ne samo javnost kao takvu, već da pomogne u rušenju institucija i uspostavljanju kontrole nad jednosmernom distribucijom informacija“, stoji u izveštaju.
Hibridnoj javnosti Gavrilović suprotstavlja aktivnu javnost čiji prioritet je istraživanje stvarnosti u kojoj građani žive sa ciljem da je objektivno i kritički analiziraju, potom kroz proces deliberacije u različitim forumima definišu prioritete koji se zagovaraju kroz demokratske procedure sa ciljem da postanu deo politika ili/i zakona na transparentan i zakonit način.
„Stubovi slobodne javnosti su mediji – servisi građana, slobodni građani i institucije znanja i zvanja. Za razliku od hibridne javnosti, koja ima za cilj kontrolu nad društvom, aktivna javnost teži ka slobodi kroz participaciju u javnom dijalogu gde su mediji platforma za razmenu informacija iz kojih se kroz sveopštu debatu kristališe javni interes satkan od pojedinačnih interesa koji su usaglašeni“, navodi se u BIRODI-jevom izveštaju.
