EN
Za tri dana navršiće se tačno pet meseci otkako je Vladan Stefanović, osnivač “ComNet”-a i Asocijacije radio-televizija Srbije, u izjavi za “Danas” najavio da će me tužiti zbog informacija i činjenica koje sam izneo u serijalu tekstova “Milioneri iz konkursnog blata”.
„Nisam sve pratio, niti me zanima šta on (tj. ja, prim. aut.) piše. Mi ćemo uskoro, s obzirom da su napadnuta naša udruženja i ja, podneti tužbe i putem saopštenja ćemo reći šta imamo da kažemo“, rekao je Stefanović za „Danas“ 17. juna ove godine.
Zanemarimo, makar privremeno, logičke protivrečnosti ove izjave.
Na primer, kako Stefanović zna da su zaista “napadnuta” njihova udruženja i on sam, ukoliko nije pratio, niti ga je, kako sam kaže, zanimalo šta sam sve o medijskim konkursima objavio?
I zbog čega bi, uopšte, Stefanović saopštenjem odgovarao ili podnosio tužbu u vezi sa nečim što ga, navodno, uopšte ne zanima?
Još uvek nisam izgubio nadu da će Stefanović održati svoju javno datu reč, odnosno da će objaviti to svoje saopštenje i na kraju me tužiti.
Bilo bi sjajno da konačno progovori o suštini zloupotreba medijskih konkursa, pa makar pred sudom i makar u tom procesu ja bio tužena strana, kada već nije odgovorio ni na jedno od bezbroj pitanja koja sam mu u međuvremenu u vezi sa tom temom prosledio.
Jedan od tekstova koje sam objavio, onaj iz Odžaka, pokazao je da je iz tamošnje opštinske kase plaćeno ukupno oko 900.000 dinara za izradu “scenografije” i “najam igrajućih i scenskih rekvizita” kojih na snimcima medijskih priloga, kojima je projekat pravdan, uopšte nema.
Posredi je projekat “Opština Odžaci – vaš dom” firme “Daisy Production”.
Značajan deo pomenute sume naplatila je upravo Stefanovićeva firma i to, kako se pokazalo, za izradu skice i idejnog rešenja nepostojeće scenografije.
Ne smatram da novinari treba da preuzimaju ulogu tužioca, pa sam se novinarskim pitanjem nedavno obratio Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru u čijoj je područnoj nadležnosti Opština Odžaci.
Zanimalo me je jesu li tamošnji tužioci pročitali moje članke o medijskim konkursima koje su preneli sajtovi svih reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja i, ukoliko jesu, šta nameravaju da učine tim povodom.
Iz somborskog tužilaštva ljubazno su mi odgovorili da je za pomenuti slučaj nadležno Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Prošle nedelje sam pomenutom novosadskom tužilaštvu prosledio istovetan imejl, kao onomad somborskom.
Želim da proverim jesu li oni pročitali moj izveštaj iz Odžaka i ostale tekstove iz serijala “Milioenri iz konkursnog blata”.
Sada čekam njihov odgovor, podjednako strpljivo kao Stefanovićevo saopštenje i tužbu.
Slučaj medijskih Odžaka, koji sam pomenuo kao eklatantan, nažalost, nije usamljen.
Koga zanimaju detalji, svih trideset tekstova o medijskim konkursima dostupno je na mom blogu Zujovic.com, na sajtu Subotičke.rs koji sam uređivao do kraja prošlog meseca i na sajtovima reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja i organizacija.
Ima tu svega.
Od sumnjivih troškova za šminkanje i kostimiranje novinara i njihovih sagovornika, preko prepisivanja tekstova sa “Vikipedije”, međusobne razmene faktura za istovetne projektne usluge, takozvanih bočnih igrača koji su sva sredstva dobijena na medijskim konkursima automatski prebacivali drugim firmama, do istovetnim rukopisom potpisivanih ugoovra i još koječega što karakteriše taj zanimljivi koloplet članova medijskih komisija i korisnika konkursnih sredstava.
Čitavu tu konkursnu igranku, prema radijusu istraživanja koje sam sproveo, kolokvijalno sam nazvao bačkim projektnim kolom.
Na čelu tog dobro uigranog kola, čiji učesnici naizmenično igraju i sviraju sami sebi, Stefanović vitla visoko podignutom maramicom.
U džepu mu, pritom, zveckaju dva dinara.
Čuva ih da jednog dana, ukoliko zatreba, iz kola izađe, računajući da je među nama dovoljno nula da sve ostale silne konkursne nule budu zauvek abolirane i zaboravljene, kao što je trebalo da bude zaboravljena njegova junska pretnja tužbom.
Gospodine Stefanoviću, budite ljubazni, ispunite javno datu reč.
