EN
Vojvodina, poznata po svojoj multietničnosti i bogatstvu kultura, dom je brojnim nacionalnim manjinama koje aktivno neguju svoj identitet i jezik. U tom procesu, mediji igraju ključnu ulogu, pružajući platformu za informisanje, obrazovanje i očuvanje kulturnog nasleđa. Međutim, rad u ovim medijima suočava se sa specifičnim izazovima, posebno kada je reč o finansiranju, uređivačkoj politici i dosegu do publike.
„Kada je reč o manjinskim medijima ili manjinskim sadržajima, njih možemo podeliti u dve grupe, na one koji su javni i na one privatne ili medije civilnog društva. Ovi prvi nemaju problem sa finansijskom održivošću, ali svakako imaju problem sa uređivačkom nezavisnošću, a problematična je i njihova uloga u društvu, s obzirom da im u fokusu nije javni interes nego interes većinske i manjinskih političkih elita. Naravno, ne možemo reći da su svi ovi mediji u tom pogledu identični, u nekim slučajevima se urednici i novinari više a u nekim manje drže profesionalnih standarda i etike. Ovo se odnosi i na javne medijske servise i na medije kojima su posredno osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina“, kaže medijski ekspert Nedim Sejdinović.
Kada je reč o javnim medijskim servisima, što se tiče obima programa, postoji ogromna razlika između RTS-a i RTV-a, smatra Sejdninović. „RTV tradicionalno ima veoma obiman manjinski sadržaj, premda on uglavnom nije prostor za javnu debatu i ozbiljne društveno-političke teme. RTS, iako postoji izvestan napredak u proteklim godinama, još uvek ni izbliza ne zadovoljava osnovne potrebe manjinskih zajednica koje većinom žive izvan Vojvodine, odnosno ne ispunjava svoje zakonske obaveze“, dodaje.
Finansijska održivost predstavlja veliki izazov za nezavisne medije, budući da im je prostor za delovanje i ostvarivanje prihoda na medijskom tržištu izuzetno ograničen.
„Nešto bolje prolaze oni manjinski mediji koji su pod kapom političkih stranaka, a oni istinski nezavisni, odnosno etički, moraju da se orijentišu na međunarodne fondove kako bi obezbedili opstanak. Oni su po pravilu diskriminisani kada je reč o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja“, pojašnjava Nedim Sejdinović.
Ovo potvrđuje Peter Kokai, osnivač i urednik Szabad Magyar Szó, dodajući da otežano finansiranje ovog nezavisnog medija utiče na njegovu uređivačku politiku, i to na više načina. „Sa jedne strane, prinuđeni smo da određeni deo naših medijskih sadržaja bude bulvarnog karaktera, kao što su policijske vesti, nesreće i nezgode, jer to obično povećava posećenost i čitanost, a s druge strane, čest je slučaj, da ne stižemo na neki važni događaj – jednostavno, zbog nedostatka ljudskog resursa, to jest nemamo dovoljno novinara“, kaže Kokai.
On podseća i na to, da pored finansijskih problema, profesionalni manjinski mediji se često susreću sa različitim oblicima političkih pritisaka. „Politički pritisci na nas se ispoljavaju na razne načine, od ignorisanja i isključivanja iz javnih događaja, preko javnih verbalnih napada na društvenim mrežama kada objavimo sadržaj koji im se ne dopada, kao što je npr. analiza izbornih rezultata, kršenje izbornih pravila i zakona, do pritisaka na potencijalne oglašivače koji zbog straha od gubitka poslova sa državom ne smeju da se oglašavaju kod nas“, kaže Peter Kokai i dodaje: „Sve ovo ima za cilj da nas uguši finansijski i onemogući nam da slobodno i kritički izveštavamo.“
Borba je neprestana
Uprkos brojnim izazovima, Szabad Magyar Szó ne ostaje pasivan. Peter Kokai, osnivač i urednik ovog lista, ističe da se aktivno bore protiv pritisaka i cenzure:
„Ignorisanje prevazilazimo korišćenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama, na verbalne napade reagujemo saopštenjima i obaveštavanjem nadležnih organizacija, a u slučaju pritisaka na oglašivače, dešava se da nam traže da im fakturišemo reklamu, ali da je ne objavljujemo, što je apsurdno i groteskno.“
Medijski stručnjaci već duže vreme upozoravaju na nedostatke modela u kom mediji nacionalnih saveta imaju dominantnu ulogu u informisanju nacionalnih manjina, ističući da to može dovesti do ugrožavanja uređivačke nezavisnosti i objektivnosti medija.
„Ispostavilo se da su ovi mediji, pogotovo u slučaju nekih nacionalnih manjina gde je stvar ordinarna, postali propagandni servis političkih stranaka na vlasti“, podseća Nedim Sejdinović, dok Peter Kokai kaže da je slika medija čiji su osnivači manjinski nacionalni saveti – poražavajuća.
„Predstavljaju se samo stavovi, aktivnosti i ličnosti vladajuće stranke – naravno, uvek i isključivo samo u pozitivnom smislu i kontekstu. Nikakvog kritičkog stava, sadržaja, čak ni pitanja prema ovoj političkoj opciji nema. Drugi i drugačiji politički stavovi i akteri ili se uopšte ne predstavljaju, ili se predstavljaju u negativnom kontekstu. Objektivnosti, nepristasnosti i pluralizma uopšte nema. Ono, što je možda najgore, da tokom ovih godina, otkad je nacionalni savet preuzeo osnivačka prava nad manjinskim medijima, autocenzura je potpuno proradila“, smatra Peter Kokai.
Novi mehanizmi, stari problemi
Iako su uvedena određena zakonska rešenja i mehanizmi samoregulacije, poput internih etičkih kodeksa (npr. u listu na rusinskom jeziku „Ruske slovo“), direktan uticaj na uređivačku politiku u medijima čiji su osnivači manjinski nacionalni saveti i dalje je prisutan.
„Sva ova rešenja, po kojima se predviđaju određene procedure koje otežavaju političku instrumentalizaciju medija, mogu da daju nekakve pozitivne efekte samo pod uslovom da unutar ovih redakcija i unutar manjinskih zajednica postoji snažna želja za informisanjem u skladu sa javnim interesom. Dakle, oni mogu da budu ne snažna, ali ipak nekakva alatka u borbi profesionalaca za profesiju, i u borbi društvenih manjinskih elita za kvalitetne informacije i ozbiljnu javnu debatu“, dodaje Nedim Sejdinović.
Sa druge strane, teško je u ovom trenutku, kaže Nedim Sejdinović, predvideti efikasniji model informisanja na jezicima nacionalnih manjina, koji bi obezbedio i finansijsku održivost i uređivačku nezavisnost, i ne bi doveo do gašenja manjinskih medija. „Treba imati u vidu da manjinsko informisanje uveliko zavisi od stanja u većinskom informisanju i uopšte stanja u društvu. A kao što znamo, većinsko informisanje je u katastrofalnom stanju, a u državi trenutno ne postoji ni ‘v’ od vladavine zakona“, dodaje ovaj medijski stručnjak.
Budućnost u neizvesnosti
Peter Kokai deli svoju zabrinutost za budućnost manjinskih i lokalnih medija u Vojvodini i predlaže konkretna rešenja:
„Budućnost ne samo manjinskih, nego i lokalnih medija u Vojvodini je ugrožena. Razgovarajući sa kolegama iz lokalnih medija u Vojvodini ne vidim stabilnost, samo neizvesnost. Institucionalna rešenja bi bila potrebna“, kaže Kokai. Između ostalog, kao moguća institucionalna rešenja predlaže formiranje nacionalnog fonda za finansiranje projekata lokalnih i manjinskih nezavisnih medija i jasnije definisanje uslova konkursa lokalnih samouprava za finansiranje medijskih sadržaja, uz obavezno izdvajanje minimalnog procenta budžeta i pravednu raspodelu sredstava.
„Trebalo bi izmeniti i pristup na medijskim konkursima ministarstava, kao i kod većine međunarodnih donatora. Trenutno se podržavaju samo razvojni projekti, a ne i osnovna delatnost medija, što je veliki problem. Mnogi lokalni i manjinski mediji jedva opstaju i ne mogu da se fokusiraju na inovacije kada im je ugroženo samo preživljavanje“, zaključuje Peter Kokai.
Nedim Sejdinović dodaje da je neophodno da medijska zajednica aktivno lobira za poboljšanje položaja manjinskih medija, kako bi se osiguralo pravo građana na objektivno informisanje i medijski pluralizam.
„Medijska zajednica treba da vrši pritisak da se, u skladu sa međunarodnim aktima i domaćim zakonima, uvedu stimulativne mere za medije koji izveštavaju na manjinskim jezicima, a ne rade pod okriljem javnih servisa i nacionalnih saveta. Posebno je važno stimulisati višejezične ‘nejavne’ medije kako bi se povećao nivo interkulturalnosti u društvu“, zaključuje Sejdinović.
