ENStojan Cerović rođen je u Podgorici 1949. Diplomirao je na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973, gde je i magistrirao Kliničku psihologiju. U periodu od 1974. do 1986. radio je kao asistent na niškom Filozofskom fakultetu. Potom postaje dopisnik Radio Frans Internationala iz Beograda. Jedan je od osnivača nedeljnika Vreme 1990, čiji je bio kolumnista i predsednik Upravnog odbora. Mnogi evropski listovi i časopisi objavljivali su Cerovićeve tekstove. Dobitnik je domaćih novinarskih nagrada „Dušan Bogavac“ i „Jug Grizelj“.
Predrag Koraksić Koraks kaže za Danas da je smrt Cerovića ogroman gubitak za njegovu porodicu, prijatelje i veliki broj njegovih poštovalaca. „Stojan je bio svetionik slobodne misli, suptilni analitičar. Onda kada smo skoro svi izgubili nadu, on je umeo da nađe prave reči i da kaže da sve nije izgubljeno“, rekao je Koraksić.
Smrću Cerovića izgubili smo „najlucidnijeg komentatora naše sumorne zbilje i čoveka čiji je britki um u dnevnim dešavanjima prepoznavao tektonske društvene poremećaje i nemilosrdno ih rasprostirao pred svoje čitaoce“, izjavio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nebojša Bugarinović.
Uz izraze saučešća, Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštilo je da je „sa Stojanom bilo lakše preživeti deceniju sumanutih ratova, bolesnih nacionalističkih projekata i ludih političara“.
– Umeo je da sagleda suštinu i tamo gde su se mnogi gubili u našim bezbrojnim protivrečnostima i nedoslednostima. Znao je da na način koji ne vređa kaže gorke istine i o odgovornim pojedincima i o celini društvenog stanja. Takvih novinara zaista nemamo mnogo i gubitak je u toliko veći – ocenio je bivši glavni urednik Politike Aleksandar Nenadović.
Prema rečima ministra kulture i medija Dragana Kojadinovića, Cerović je bio „jedna od perjanica nezavisnog novinarstva“.
– Terao je ne po svome, nego ono što je bilo na putu oslobađanja medija, slobode, demokratizacije društva. Njegova reč se poštovala. Njegovi komentari su se očekivali, jer su bili orijentir mnogima koji su u tom vremenu bili zaplašeni, lutali. On je zaista bio čovek koji je pomerao granice – rekao je Kojadinović.
Dragoljub Žarković, glavni urednik i v.d. direktora nedeljnika Vreme istakao je da je Cerović bio od onih ljudi koji „zrače posebnom vrstom optimizma i snage“.
– On je i teške trenutke umeo da rešava na šarm, duhovitost, pametno zapažanje i pravu reč. Znao je da unese vedrinu i optimizam, a isto to su sadržavali i njegovi komentari. Kad je svima izgledalo da je sve potonulo, on je nalazio prave reči da probudi nadu u ljudima – kazao je Žarković, naglasivši da u više od 500 komentara, objavljenih samo u Vremenu, Cerović nije nikada napisao nijednu ružnu reč o bilo kome.
– Komentatori koji velikim slovima, kurzivima i na drugi način pokušavaju da nam približe svoje komentare neće još dugo dosegnuti tu Cerovićevu sposobnost da o različitim fenomenima svedoče ljudskim, normalnim jezikom. Kako to obično biva u srpskom društvu, njegova prava, iskonska vrednost ceniće se tek posle njegove smrti – izjavio je Žarković.
Bivši ambasador SCG u Meksiku Vesna Pešić je rekla da će joj nedostajati Cerovićev mir i njegova filozofija života.
– Stojan je moj najbolji drug. Nema boljeg i nezlobnijeg čoveka od njega. Znam da nikada nije imao „mračnu“ misao, nije se svetio, nikome nije zavideo. Bio je nežan, osetljiv, pametan, talentovan. Kad god mi je bilo teško on se trudio da razume situaciju i pronađe nešto pozitivno, što bi preokrenulo naše neraspoloženje sve do smeha i novog udisaja vazduha – kazala je Pešić. Direktorka galerije „Haos“ Borka Božović je opisala Cerovića kao „snažnog čoveka, odanog prijatelja, izvanrednog novinara, ozbiljnog analitičara britkog pera, lucidnog, duhovitog i novinara zavidne pismenosti i obrazovanja“.
Redakcija Danasa
