ENNaš list je u obliku feljtona takođe objavio veći deo ove knjige. Obrazlažući svoju odluku žiri je naveo da je Janić svojom temeljitošću napravio iskorak, rasvetlivši neke dosad skrivene detalje vezane za bombardovanje i pogibiju 16 radnika RTS.
Janić je naveo da je bio iznenađen kada je čuo ovu vest, jer nije ni znao da je nominovan za nagradu, a posebno kada je video ko ju je sve dobio, kao i ko je bio u konkurenciji. On ističe da ne bi voleo da se sada priča o njemu već da se ukaže na knjigu. Janić napominje da je knjiga pre nekoliko meseci predata Specijalnom tužilaštvu, u nadi da su pruženi dodatni dokazi za pokretanje postupka za smišljeno ubistvo radnika RTS. Pre dve nedelje knjiga je predata i tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte.
– Obeležena su mesta koja direktno govore o odgovornosti Milutinovića, Ojdanića i Pavkovića. Dali smo joj knjigu sa željom da ih na suđenju u Hagu propita o tome, i da o tome izvesti naše pravosuđe – naveo je Janić.
Janić kaže da je knjiga plod višegodišnje istrage koju su sasvim samostalno, bez pomoći zvaničnih institucija, sprovele porodice poginulih radnika RTS, pokušavajući da odgovore ko je i kako zaista kriv za njihovu pogibiju. Janić je upoređujući sudska dokumenta i policijske zapisnike, prikupljanjem i analiziranjem podataka iz štampe, kao i iskaza svedoka, složio kockice mozaika čime dokumentovano optužuje čelnike i države i RTS da su radnike namerno žrtvovali. Kako sam ističe „knjiga je jača od osude jer ostaje“. Na ovaj korak Janić se odlučio jer je hteo da se oduži svom prijatelju Nebojši Stojanoviću, poginulom radniku RTS.
Janić je rođen u Nišu 1960, sada živi u Kraljevu: Otac mu je bio vojno lice tako da je često menjao boravišta. Bavi se prevodilaštvom. Voli rege i afro-muziku. Nije oženjen.
Miloš Miloradović
