Na 75. rođendan nemačkog Cajta, upitali smo Đovanija di Lorenca, glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika od 2004. godine, hoće li preživeti stara izdanja.
„Preživeće, mnoga i u štampanom obliku, na papiru, i biće uspešna, budu li što preciznije zadovoljavala potrebe određene ciljne grupe, ili – u slučaju masovnih medija – budu li zastupala samostalnost, političku neutralnost i raznolikost stavova“, odgovorio je Đovani di Lorenco za NIN.
Poznati urednik, novinar i od 1989. voditelj televizijskog tok-šou programa „3 nach 9“, u slavljeničkom broju zaključuje kako je Cajt sledio postulat Marion Denhof da biti liberalan u novinarskom smislu ne znači biti liberalan da bi se klevetala suprotna stanovišta a kritika postojećeg progonila kao jeres, već da bi se zaštitile manjine i vežbala otvorenost za suprotnosti.
„Postoji jedan imperativ, možemo ga nazvati i stavom, koji je uvek činio snažnijim određeni medij, pre sedamdeset pet godina kao i danas: zdravo nepoverenje u svaku instituciju i pojedinca koji imaju moć, što ne mora da znači i pristrasnost“, dodaje Di Lorenco
On podseća da je filozof Jirgen Habermas „zahtevao a masovni mediji `poput pravosuđa sačuvaju nezavisnost od političkih i društvenih aktera`.
Nesporazum je verovati da se takvi mediji potom izobliče u proizvoljne platforme. Takođe, i upravo, u sredini ima mesta za suprotna mišljenja, za strastvena izjašnjavanja i u izuzetnim slučajevima za otvorenu političku kampanju, ako u suprotnom preti da potone nešto što je pitanje razuma.“
„Dodaje da sve treba da bude utemeljeno na višeglasju, na toleranciji i snazi argumenata, a ne na klevetanju ljudi koji misle drugačije, ili pritisku da se prilagode, izazvanim strahom od onoga što se već i u rečnicima naziva šitstorm (poplava uvreda)“, zaključuje Di Lorenco.
