EN
RSE podseća da je medij registrovan u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) objavio niz istraživačkih i ponekad neugodnih istraga o vladajućoj eliti Rusije.
Roman Badanin rekao je Reutersu u intervjuu koji je rađen u Njujorku i objavljen 29. jula da nema planove za povratak u Rusiju u doglednoj budućnosti jer bi se mogao suočiti s krivičnim gonjenjem i kaznom zatvora do šest godina prema kontroverznom zakonu te zemlje iz 2015. godine.
Zakon o „nepoželjnim“ organizacijama, usvojen u maju 2015. godine i od tada je ažuriran. Bio je deo niza propisa koje je Kremlj progurao i koji su istisnuli mnoge neprofitne i nevladine organizacije koje su se finansirale iz stranih izvora – uglavnom iz Evrope i Sjedinjenih Država.
Ruska vlada je 2017. godine stavila ruski biro Radija Slobodna Evropa na tu listu, zajedno sa šest drugih ruskih servisa RSE na ruskom jeziku i projekat Current Time. Na listu je dodata i ruska služba Glasa Amerike (VOA).
Krajem 2020. zakonodavstvo je ponovo izmenjeno kako bi ruskoj vladi omogućilo da na spisak „stranih agenata“ uključi pojedince, uključujući strane novinare, i da im nametne ograničenja.
Badanin je rekao da su on i njegova porodica privremeno u Njujorku i da ne zna gde će se tačno smestiti.
Bio je na odmoru sa suprugom i decom u inostranstvu kada je Proekt označen kao „nepoželjan“, a njihove prostorije pretražene 15. jula. Rekao je da je odmah odlučio da se ne vraća u Rusiju.
Racije sredinom jula viđene su kao deo šireg pritiska uoči parlamentarnih izbora u septembru protiv medija koje vlasti smatraju neprijateljskim.
Prema Badaninu, on i njegove kolege su bili pod sumnjom zbog kriminalističke istrage o navodnoj kleveti, kao i zbog pritiska vlasti da neke novinare, uključujući Badanina, etiketiraju kao „strane agente“.
Kontroverzni ruski zakon o „stranim agentima“ usvojen je 2012. godine i više puta je menjan. Zahteva da se nevladine organizacije koje primaju stranu pomoć i za koje vlada smatra da se bave političkim aktivnostima registruju, da se same označe kao „strani agenti“ i podvrgnu reviziji.
Prošlog meseca policija u Moskvi izvršila je pretres u domovima Badanina i drugih kolega iz Proekta, nekoliko sati nakon što je ovaj medij objavio izveštaj u kojem se ispituje kako su ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoltsev i njegovi rođaci stekli bogatstvo.
Advokati novinara rekli su kasnije da su pretrage bile povezane sa tužbom biznismena Ilje Trabera, koji Proekt optužuje za klevetu.
„Pokušavamo evakuisati osoblje – ako se članovi osoblja slože, naravno – u obližnje zemlje“, rekao je Badanin.
Dodao je da je i njegov zamenik Mihail Rubin u Njujorku i da se ne planira vratiti u Moskvu.
Badanin je rekao da će Proekt nastaviti funkcionisati u nekom obliku, iako detalji o tome ostaju nejasni.
„Glavna razlika je u tome što će veliki deo tima biti izvan Rusije kako bi se izbegla mogućnost bilo kakve pravne i vanpravne akcije protiv njih“, rekao je Badanin u intervjuu za Rojters.
Vlasti u Rusiji su 15. jula zabranile rad Proektu, nakon što su ga proglasile „nepoželjnom“ organizacijom.
„Razlog za ovu odluku bila je činjenica da aktivnosti ovog medija predstavljaju pretnju temeljima ustavnog poretka i bezbednosti Ruske Federacije“, navodi se u saopštenju Generalnog tužilaštva 15. jula.
Pravno savetodavno telo Saveta Evrope (SE) ranije ovog meseca kritikovalo je amandmane, rekavši da oni predstavljaju „ozbiljna kršenja“ osnovnih ljudskih prava i da će imati „zastrašujući efekat“ na politički život u zemlji.
U izveštaju koji analizira izmene i dopune, objavljenom 6. jula, Venecijanska komisija SE, koja se sastoji od nezavisnih stručnjaka u oblasti ustavnog prava, pozvala je Rusiju da odbaci aspekte svojih zakona o „stranim agentima“, poput zahteva za registraciju i izveštavanje, ili da alternativno revidira ceo zakon sužavanjem definicije “stranog agenta”.
