Ovoga puta na meti huligana
našla se televizijska ekipa Studija B. Ni činjenica da je incident sniman kamerom
nije sprečila izvesnog Dorćolca Dejana Š. da preti i ponižava asistenta
snimatelja ove televizije, a potom i da ga udari u glavu i stomak.
Tako
se po ko zna koji put otvorilo bolno pitanje: zašto su kazne za ugrožavanje
bezbednosti novinara toliko blage, pa pripadnici ove profesije sve više liče na
glinene golubove? Jer posao novinara je da otkrivaju ono što neko želi da
sakrije. Oni idu dalje od policije, sudija, tužilaca… To što rade novinari je
od tolikog javnog značaja da moraju da imaju posebnu zaštitu u društvu. Često
se, međutim, šalje suprotna poruka. Ako jedan političar koji je šutnuo ili
pokušao da šutne novinara usred televizijske emisije godinama ne snosi nikakvu
odgovornost zbog toga, onda se šalje poruka da je to dozvoljeno. A obaveza političke
i intelektualne elite je da svojim primerom i svojim uticajem spreče napade na
novinare koji rade svoj posao.
Pošto
je elita propustila da uradi svoj posao pet srpskih novinara specijalizovanih
za teme o korupciji i dalje su, prema podacima Medijske organizacije
jugoistočne Evrope (SEEMO), pod višegodišnjom neprekidnom 24-časovnom
policijskom zaštitom. Među njima je i Brankica Stanković, novinar Vladimir
Mitrić, dopisnik „Večernjih novosti” iz Loznice, i još troje kolega kojima je,
po mišljenju MUP-a, život ugrožen zbog profesionalne delatnosti.
I
što je posebno paradoksalno, napad na novinare Studija B desio se istog dana
kada je delegacija SEEMO, sa generalnim sekretarom Oliverom Vujovićem na čelu,
posetila ministra policije Ivicu Dačića, a razgovarali su upravo o bezbednosti
novinara u našoj zemlji. Podsetili su ministra da još nisu rasvetljeni
slučajevi ubistava novinara Dade Vujasinović (1994), Slavka Ćuruvije (1999) i
Milana Pantića (2001) i izrazili zabrinutost što do sada nisu uklonjene pretnje
zbog kojih petoro novinara i dalje žive pod presijom i policijskom pratnjom.
Poseban aspekt ovog problema je u tome što su ovi novinari u nekoj vrsti
zatvora, a ne oni koji im prete.
Svojevremeno
je Milan Savatović, napadač na snimatelja B 92 Boška Brankovića, kome je slomio
nogu, osuđen na 10 meseci kućnog pritvora. Da i Savatovićev karate zahvat nije
snimljen kamerom i da nije bilo žestokog pritiska javnosti moguće je da bi
dobio samo uslovnu ili novčanu kaznu, kao što to obično biva kada su u pitanju napadi
na novinare. Jer uprkos bombastičnim najavama da će novinari dobiti nekakav
specijalan status i da će se atak na njih tretirati kao napad na službeno lice,
do sada se ništa od toga nije dogodilo.
Autor:
Bojan Bilbija
