EN
Svađe, uvrede, šamare, šutiranja u rialitijima već godinama gledamo, zgrozimo se i slegnemo ramenima. Jer, šta možemo, to se ionako dešava tamo negde. Snimak nasrtaja na ženu koja je šetala psa bez povoca dokaz je da to više nije tako daleko od nas i da se nasilje sa ekrana preselilo na ulicu.
Verbalnom nasilju sa televizija koje gleda gotovo čitava Srbija izloženi smo već jako dugo. Osude su deklarativne, sporadične, kazni nema, pa tako uvrede lako prerastu u batine, ocenjuju ekspertkinje za medije i rodno zasnovano nasilje. Tako da ih ne čudi zašto nasilnik sa snimka, koji je nastao na zemunskim ulicama, nijedne sekunde nije razmislio šta radi, već je odmah upotrebio pesnice.
Zato što se nasilje sa nacionalnih televizija plasira kao nešto potpuno normalno i skoro nekažnjivo, ne čudi što smo na batine potpuno otupeli, kaže aktivistkinja Ženskog autonomnog centra.
„Psihološko je kao dobar dan, isto tako i seksualno nasilje je prisutno i vidimo da manjka institucionalne reakcije na ono što se dešava i u smislu neke kazne za medije, takođe u smislu kazni za ono što se dešava unutar rialitija, dakle i za produkciju, ali i za učesnike rialitija“, smatra Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
Da je nasilje, posebno prema ženama, u javnom prostoru itekako prisutno i da se zanemaruje kaže u svom saopštenju i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Ćuti, međutim, o tome da šamare gledamo upravo na televizijama na kojima i sama često gostuje. Ćuti i Regulatorno telo za elektronske medije i pravda se time da te batine po zakonu nisu u njihovoj nadležnosti.
„Apsolutno se ne slažem sa tim, mislim da postoje mehanizmi da se može reagovati. Pa neka članovi Saveta REM-a budu prvi koji će javno zagovarati da se menja zakon da se situacija popravi“, smatra Smiljana Milinkov sa novosadskog Filozofskog fakulteta.
Ali je ne popravljaju, jer zavise i od novca privatnih emitera, upravo ovih koje bi trebalo da kažnjavaju, objašnjava šefica novosadskog Odseka za medijske studije.
„U tom segmentu bi morale znatne promene da se dogode. Da se obezbedi drugačiji način finansiranja REM-a“, dodaje Milinkov.
Međutim, sve i da privatne televizije ne plaćaju REM, misli da bi to telo ćutalo i odobravalo sve što Pink i Hepi zamisle, dodaje ona. U pitanju je, kaže, interesni krug iz kojeg svako ko drugačije misli mora da ode, odnosno da podnese ostavku.
