EN
Poslednji dan januara. Godinu dana kasnije vidi se koliko nam nedostaje Mašić. Dušan.
Prethodnih dvanaest meseci iskoristio sam da na Javnom servisu publikujem brojna poglavlja iz njegove testamentarne knjige o Radiju B 92 – “Talasanje Srbije”. Iako originalno objavljena davne 2006. godine, ostala je nezaobilazni artefakt naših života i dokument bez kojeg je nemoguće svedočiti o tom vremenu, istoriji “devedeset dvojke”, našoj i njegovoj životnoj i profesionalnoj misiji, nadama, zabludama, očekivanjima i (ne)realnim procenama.
Mašić je za ovu knjigu intervjuisao i Goricu Nešović koja nas je u oktobru zauvek napustila. Verovatno su se gore našli i prave neki radio smišljajući sa Zlatkom Jošićem neku koncertnu turneju – kampanju poput legendarnih “Vreme je” i “Izađi na crtu”.
U ovoj godini bez Mašića, u trenu smo ostali bez Vese Simonovića.
Tragično i bezumno bez Vladana Radosavljevića.
U snu bez Dušana Veličkovića…
Još nismo dočekali pravdu za Ćuruviju.
Ni za Milana Jovanovića.
Obeležili smo tri decenije Radija Boom 93 filmom “Uzvodno protiv vetra” koji je Miša Tadić posvetio uspomeni na Mašića, koji je odigrao ključnu ulogu u našem međusobnom povezivanju za ceo život.
Verujem da bi bio srećan da je video kako nekadašnji radijski puleni biju ekološke i profesionalne bitke u Pirotu.
I kako se borimo da sačuvamo zaostavštinu OK Radija pokojnog Gorana Vlatkovića u Vranju.
Kada ovako posložim šta se sve zbilo u prethodnih 12 meseci, ne znam šta da očekujem u drugoj godini bez Mašića.
Znam samo da nam nedostaje i da imam osećaj da bi bilo lakše sa njime i mnogima kojih više nema.
