BIRN je prošle nedelje na vebinaru predstavio najnoviji Izveštaj o kršenju digitalnih prava. Izveštaj prati stanje digitalnih prava u deset zemalja: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Srbiji i Turskoj. Ovaj izveštaj rezimira glavne trendove i probleme u oblasti digitalnih prava od septembra 2023. do 31. avgusta 2024. godine, tokom kojih je zabeleženo ukupno 1.716 najrelevantnijih slučajeva.
Prema poslednjem izveštaju, u Srbiji je od septembra 2023. do avgusta 2024. godine u bazi podataka BIRD monitoringa evidentirano 177 slučajeva kršenja digitalnih prava. U najvećem broju slučajeva kršenja digitalnih prava žrtve su bili građani (57%), novinari (18%) i javne ličnosti (8%). Istovremeno, državni akteri su bili žrtve kršenja digitalnih prava, ali u mnogo manjem broju. Političke partije bile su pogođene u 4 slučaja, državne institucije u 13 i državni zvaničnici u 8 slučajeva. Državni subjekti su napadači u 13% slučajeva. Najčešće kategorije kršenja digitalnih prava uključuju kreiranje lažnih naloga i plaćenu promociju lažnog sadržaja (28%), preteće sadržaje i ugrožavanje bezbednosti (26%) i manipulaciju sadržajem i izveštavanje na društvenim mrežama (23%)
Prema monitoringu BIRN-a, uočeni trendovi kršenja digitalnih prava u Srbiji ukazuju na značajne nedostatke kada su u pitanju privatnost, bezbednost i sloboda izražavanja. Zloupotreba imena i slika javnih ličnosti, zajedno sa proliferacijom lažnih video snimaka, podriva digitalna prava pojedinaca da kontrolišu sopstveni identitet, a može dovesti i do dezinformacija.
Kršenje digitalnih prava uključivalo je cenzuru, nadzor i uznemiravanje novinara i aktivista. Zakonodavni napori za unapređenje digitalne bezbednosti i privatnosti su u toku, ali i dalje postoje izazovi, posebno u efikasnom sprovođenju ovih prava. Politiku nadzora Srbije značajno oblikuju spoljni akteri i geopolitički razlozi. Srbija se suočava sa pritiskom da se pridržava standarda EU o zaštiti podataka i privatnosti, kao i sajber bezbednosti. Istovremeno, Srbija je ojačala veze sa zemljama koje nisu članice EU, posebno Kinom i Rusijom.
Freedom House je okarakterisao Srbiju kao „tranzicioni ili hibridni režim“ i „delimično slobodnu“ zemlju, ističući da je Srbija „ugrozila politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“. Ipak, Srbija se smatra slobodnom zemljom u internet sferi, prema Freedom House-u.
Uočeno je da srpske vlasti široko praktikuju nadzor kako bi posmatrale različite društvene grupe (kao što su novinari, aktivisti i politički protivnici) i upravljale njima, primenjujući metode digitalnog nadzora i taktike zastrašivanja. Ovaj pristup dopunjuje, a ne zamenjuje, tradicionalne oblike represije visokog intenziteta, uključujući fizičko nasilje od strane snaga bezbednosti i zatvaranje.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU od 2012. Srbija je postigla napredak u usklađivanju svog pravnog okvira sa standardima EU, ali i dalje postoji zabrinutost u vezi sa zaštitom digitalnih prava i slobode izražavanja. U međuvremenu, EU je usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji i Anti-SLAPP direktivu – dve uredbe koje Srbija tek treba da primeni. Prema sadašnjem zakonodavstvu, kršenja digitalnih prava, kao što su onlajn napadi i pretnje novinarima i curenje ličnih podataka, ne procesuiraju se efikasno.
Zemlja je trenutno u procesu izmena Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, ali su organizacije civilnog društva izrazile zabrinutost zbog nedostatka mera koje bi se bavile pitanjima koja se otvaraju u digitalnom prostoru, kao što je distribucija intimnih materijala bez saglasnosti, kao i činjenicom da bi mogle biti uvedene druge mere koje mogu ograničiti slobodu govora.
Mnoga kršenja digitalnih prava su u domenu Specijalnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje radi na otkrivanju, procesuiranju i donošenju presude za krivična dela onlajn. Međutim, u svom izveštaju o zemlji EU je navela da je ovoj kancelariji potrebno više ljudskih resursa za, između ostalog, borbu protiv nelegalnog i štetnog sadržaja na internetu.
Prevare na društvenim mrežama, uključujući sumnjive ponude za posao, koje traže lične podatke, izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa zaštitom podataka i iskorišćavanjem poverenja građana. Pored toga, fišing kampanje, koje se sprovode pod poznatim brendovima kao što je državna pošta, dodatno ilustruju kako kriminalci iskorišćavaju onlajn platforme u lažne svrhe, dovodeći građane u opasnost od finansijskog gubitka i lične štete.
Sve veća pretnja novinarima i aktivistima u Srbiji
U prethodnoj godini, od 177 registrovanih slučajeva u bazi podataka BIRN-a, 20% slučajeva odnosilo se na novinare, istraživačke novinare ili onlajn medije. U 9 slučajeva napadači su bile političke stranke, državni funkcioneri ili državne institucije. Ali u 13 slučajeva napadači su bili nepoznati. S druge strane, aktivisti i OCD su bili meta u 5% slučajeva.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je tokom 2023. godine zabeležilo 183 napada na novinare, uključujući 123 pritiska na novinare, 46 verbalnih pretnji i 11 fizičkih napada na novinare u Srbiji.
S obzirom na pretnje sa kojima se suočavaju novinari i aktivisti u Srbiji, posebno zabrinjava to što su „sajber napadi sada deo svakodnevnog života u Srbiji, a pretnje koje predstavljaju internet i društvene mreže će se verovatno intenzivirati“, saopštio je Ženevski centar za upravljanje sektorom za bezbednost.
Kao primer navedena je kampanja koja se u provladinim medijima vodila protiv novinarke Tamare Skrozze, a koju su predvodili vladini zvaničnici.
Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) predstavljaju oblik cenzure i autocenzure usmerene na one koji rade u javnom interesu. U EU je početkom godine usvojena anti-SLAPP direktiva, koja služi kao smernica državama članicama u borbi protiv onih čiji je cilj da ućutkaju medije, aktiviste i svakoga ko istražuje ili kritikuje postupke političara i moćnih pojedinaca. U Srbiji je došlo do porasta pretnji tužbama koje imaju za cilj da ućutkaju novinare i aktiviste za slobodu medija iscrpljivanjem njihovih resursa, jer ne postoje posebni zakoni koji ograničavaju agresivne pravne radnje bogatih i uticajnih pojedinaca.
Iako su napadi na novinare i aktiviste uobičajeni, u Srbiji ne postoji zakon protiv SLAPP-a, a sudovi ne identifikuju slučajeve po tom kriterijumu. Dakle, pouzdan broj SLAPP tužbi u Srbiji je nepoznat. SLAPP tužbe, iako su pretežno građanske, mogu se voditi i kao krivični postupci, pokrenuti sa ciljem zaštite podataka o ličnosti, rešavanja oštećenja poslovnog ugleda, kreditne sposobnosti i sličnih pitanja.
Zlouporeba veštačke inteligencije i dipfejka
Žrtve onlajn nasilja i distribucije intimnih slika bez saglasnosti, koje su rezultat zloupotrebe veštačke inteligencije, u Srbiji često su marginalizovane grupe.
Iako Srbija ima Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2024. do 2030. godine, trenutno ne postoji zakon koji reguliše upotrebu veštačke inteligencije i samim tim kažnjava kršenje digitalnih prava.
Mladi i izazovi društvenih mreža
Sistem za preporuke sadržaja TikTok-a i invazivne prakse prikupljanja podataka predstavljaju značajan rizik za mlade korisnike pojačavanjem depresivnog i samoubilačkog sadržaja, potencijalno pogoršavajući postojeće probleme mentalnog zdravlja, navodi se u izveštaju Amnesti internešenela. TikTok-ov „poslovni model je zasnovan na prikupljanju ogromne količine ličnih podataka o ponašanju svakog korisnika“, koji omogućava visoko personalizovan sadržaj. Njihovo istraživanje je pokazalo da deca i mladi brzo bivaju uvučeni u štetne krugove, susrećući se sa video zapisima koji romantiziraju samopovređivanje i samoubilačke misli. TikTok fid „For you“ sadrži visoko personalizovan sadržaj koji se beskonačno može skrolovati i koji je skrojen tako da dodatno odražava rizike korisnika.
Kako izveštava Amnesti internešenel, iako su se uslovi i odredbe razlikovali, nijedan nije bio lako dostupan ili razumljiv deci uzrasta između 13 i 17 godina, a SAD su jedina zemlja koja dozvoljava deci mlađoj od 13 godina da otvore nalog, koristeći odabranu aplikaciju samo za gledanje.
Čini se da TikTok-ove politike podstiču kršenje pravila i državnih zakona.
Širenje TikTok izazova postao je značajna briga za roditelje.
Prvi zabeleženi slučaj fatalnog TikTok izazova u Srbiji bio je kada je devetogodišnji dečak poginuo prilikom pokušaja tzv. blackout izazova koji se dogodio početkom 2021.
U proteklih godinu dana monitoringom BIRN-a zabeležena su dva slučaja u kojima su deca povređena zbog TikTok izazova.
Sve veća rasprostranjenost rizičnih TikTok izazova predstavlja značajnu pretnju po bezbednost dece i tinejdžera u Srbiji, što pokazuju nedavni tragični incidenti koji su rezultirali povredama i gubitkom života.
Preporuke:
- Vlada Srbije treba da izmeni zakone i propise u skladu sa zakonima EU kako bi omogućila zaštitu i zakonske garancije prava građana u digitalnom prostoru i efikasne pravne mehanizme u slučajevima kršenja digitalnih prava.
- Vlada Srbije i sva resorna ministarstva da uvedu širok set mera i aktivnosti za edukaciju dece, roditelja, staratelja i vaspitača o opasnostima digitalnog nasilja na društvenim platformama.
- Vlada Srbije, u saradnji sa svim relevantnim akterima, uključujući civilno društvo, mora da uskladi svoje zakone i delove sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji EU i Direktivom protiv SLAPP-a.
- Vlada Srbije i nadležni organi da obezbede da javni tužioci dobiju resurse i obuku kako bi obezbedili nezavisnu i efikasnu istragu i krivično gonjenje u vezi sa kršenjem digitalnih prava.
- Javni zvaničnici i političari treba da se uzdrže od ponašanja i govora koji podstiču pretnje po bezbednost novinara, jer to takođe podstiče nasilje u onlajn prostoru, posebno na društvenim mrežama. Javni funkcioneri moraju javno osuditi napade i pretnje novinarima i stvoriti povoljniji ambijent za rad novinara i medija.
- Mediji treba da osiguraju da njihove redakcije etički koriste veštačku inteligenciju, u skladu sa izmenjenim Kodeksom novinara i novinarki Srbije, kako bi obezbedili da se deepfake sadržaj koji generiše veštačka inteligencija označava kao takav.
- Mediji da nastave da aktivno i transparentno izveštavaju o napadima na aktiviste i novinare, da prate koliko se često dešavaju i da dokumentuju posledice koje takvi napadi imaju na živote pojedinaca koji su žrtve digitalnog nasilja.
Ceo izveštaj možete videti na ovom linku.
Inicijativa BIRN-a, pokrenuta u januaru 2020, posvećena je zaštiti ljudskih prava i promovisanju odgovornog ostvarivanja slobode govora na onlajn mrežama i van njih.
