Navršava se 27 godina od ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije. Ubijen je na današnji dan, u prolazu svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u centru Beograda. Za taj slučaj optužnica se čekala 15, a pravosnažna presuda 25 godina. Dvadeset šest godina kasnije – ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ostalo je nerešeno, iako je Vrhovni sud odlučio da je u oslobađajućoj presudi bivšim pripadnicima DB-a bilo bitnih povreda krivičnog postupka.
Da bi počelo suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije bilo je potrebno čak sedamnaest godina. To se dogodilo u junu 2015. godine, ali to je samo bio početak niza postupaka koji su trajali sve do početka ove godine, a posle kojih krivaca i dalje nema.
Sud je 2019. godine proglasio krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a naveo je da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Tom presudom su na po 30 godina zatvora osuđeni šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.
Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020. godine. Odluku je, između ostalog, obrazložio time da je Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje opisano u optužnici.
Usledio je ponovljeni postupak u kojem je sud u decembru 2021. doneo presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina zatvora. Ali Apelacioni sud je u februaru 2024. godine saopštio da nema dokaza da su okrivljeni Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romoć organizovali i učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije“. Na taj način su oni oslobođeni.
O tome da bi konačna presuda mogla biti oslobađajuća već se spekulisalo u javnosti, a za Insajder je o mogućnosti takvog ishoda govorio Dragan Kecman, policijski inspektor, čiju je karijeru obeležila istraga o ubistvu novinara u emisiji Brankice Stanković „Kad pobedi mrak“.
„Znači da vidimo ako bude se potvrdilo i ako bude definitivno oslobađajuća presuda, gde se nalazimo. Evo dobro pitanje ne samo za komisiju, za policijske službenike koji su radili, nego i za vas novinare i za celo društvo – gde se nalazimo sad u ovom vremenu i u kom periodu se mi to nalazimo.“
Gostujući u emisiji Marker Kecman je na 27 godišnjicu ubistva i nakon što su se obistinile slutnje da će epilog biti da niko nije osuđen za ubistvo Ćuruvije naveo da je „očigledno da je određenim stukturama smetalo da istina izađe na videlo“.
„Mi smo u ovom slučaju imali situaciju da su u prvostepenim postupcima optuženi oglašeni krivim, dok su u postupku pred Apelacionim sudom oslobođeni krivice. Odgovor na pitanje kako je to moguće dao je Vrhovni sud konstatujući da su određene stvari koje su se ticale prvostepenog postupka pogrešno protumačene i primenjene u drugostepenom postupku. Očigledno da je Vrhovni sud uvideo da Apelacioni sud nije uradio posao po zakonu i da veće nije izvelo sve dokaze koje je trebalo da izvede. Naprotiv, taj Apelacioni sud je u više navrata vraćao određene bitne stvari prvostepenom veću da se izvedu, zbog čega smo mi očekivali da će oni, jednom kada se predmet našao kod njih, izvesti te dokaze i razjasniti određene činjenice koje su ostale nejasne. Međutim, desilo se što se desilo“, kazao je Kecman.
On je naveo i da se i pored nalaza Vrhovnog suda o propustima Apelacionog u tom pravcu više ne može delovati, te da je oslobađajuča presuda pravosnažna. Ipak, to prema njegovim rečima ne znači da bi trebalo odustati od istrage ubistva Slavka Ćuruvije.
Vrhovni sud: Oslobađajuća presuda za ubistvo Ćuruvije doneta uz bitne povrede postupka
Uprkos tome, to nije bio kraj sudskim procesima, jer je usledio postupak zaštite zakonitosti u kojem je Vrhovni sud Srbije u januaru ove godine utvrdio da je u oslobađajućoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije bilo bitnih povreda krivičnog postupka. Ipak, delimičnim usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije ulazio u pravosnažnost presude, praktično stavljajući tačku na postupak.
Nakon toga su iz Fondacije Slavko Ćuruvija zatražili ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio preispitivanje oslobađajuće presude Apelacionog suda za ubistvo Ćuruvije, kao i razrešenje sudija koje su donele tu presudu.
Međunarodni institut za štampu (IPI) izrazio je zabrinutost zbog presude navodeći da žali što izgledi za pravdu ostaju nedostižni.
U martu je održano i još jedno suđenje u vezi sa slučajem Slavka Ćuruvije. Međutim, na optuženičkoj klupi nisu se našli osumnjičeni za njegovo ubistvo već članovi njegove porodice i Fondacije koja već godinama traži pravdu za ubijenog novinara. A njih tuže bivši pripadnici Državne bezbednosti, koji su prvobitno bili osuđeni, a potom i oslobođeni za ubistvo Ćuruvije. Dok oni danas tvrde da im je nanet težak bol jer su u javnosti, i nakon oslobađajuće presude, nazivani ubicama, Fondacija i strukovna udruženja ovaj sudski postupak vide kao pokušaj zastrašivanja i gušenja slobode govora.
Šta stoji u odluci Vrhovnog suda?
U presudi Vrhovnog suda navodi se da se zahtev Vrhovnog tužilaštva u značajnoj meri ticao statusa izjave koju je u postupku davao svedok B.B. I dok se u samoj presudi ne navodi ime ili inicijali svedoka, iz obrazloženja je jasno da se radi o izjavi bivšeg komandatna JSO Milorada Ulemeka Legije, koji je predstavljao ključnog svedoka tužilaštva. Naime, istraga ubistva Slavka Ćuruvije je i pokrenuta nedugo pošto je Tužilaštvo za organizovani kriminal saslušalo Ulemeka u januaru 2014. godine. Ubrzo nakon njegovog saslušanja su i uhapšeni osumnjičeni bivši pripadnici DB-a Milan Radonjić i Ratko Romić.
U optužnici tužilaštva navedena je bila i Ulemekova izjava iz tužilaštva u kojoj je sa ubistvom Ćuruvije povezao svu četvoricu okrivljenih. On je prepričao više razgovora sa načelnikom DB-a Radomirom Markovićem, koji je u jednom navratu od Ulemeka navodno tražio da ubije jedno lice, a da je kasnije saznao da se radilo o Ćuruviji. U drugom razgovoru, prema Ulemekovim rečima, Marković je Ratka Romića i Miroslava Kuraka, nazvao „oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“.
Ipak, jedan od razloga zbog kojih je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu, temeljio se i na tome da je Ulemek, kada je bio saslušavan pred sudom, odbio da ponovi to što je rekao u tužilaštvu, ali i to što sud nije omogućio odbrani i drugim strankama u postupku da mu postavljaju pitanja o njegovim saznanjima. Vrhovni sud je analizirajući transkripte prvostepenog i drugostepenog sudskog postupka, utvrdio da to nije tačno, te da se radi o bitnoj povredi krivičnog postupka.
Kako se navodi u presudi, u transkriptima stoji da je Ulemek i u prvostepenom i u drugostepenom sudskom postupku istakao da ostaje pri ranije datim izjavama, te da je odbrana imala mogućnost da mu postavlja pitanja. Podsetimo, odbrana jeste imala mogućnost da postavlja pitanja, ali je Ulemek uglavnom odbijao da detaljnije na njih odgovori.
Slična stvar se prema navodima Vrhovnog suda ponovila i sa još četiri svedoka u sudskom postupku. Navodeći da je u pitanju „znatna protivrečnost u razlozima presude i sadržaja zapisnika“, Vrhovni sud je konstatovao da je došlo do bitne povrede krivičnog postupka. Odluka Vrhovnog suda, međutim ne menja pravosnažnu presudu kojom su sva četvorica oslobođana krivice.
Ceo članak pročitajte na Insajder.net
Izvor: Insajder
