EN
Cilj Zakona o javnom informisanju, usvojenog 20. oktobra 1998. godine, bio je da po kratkom postupku finansijski ubije novine koje su pisale o suludoj zločinačkoj, ratnoj politici režima Slobodana Miloševića i otvoreno joj se suprotstavljale, podseća portal Cenzolovka.
Prvi su, kako piše ovaj portal, po Zakonu stradali Dnevni telegraf i Evropljanin, koje je uređivao i izdavao Slavko Ćuruvija, ubijen rukom režima nepunih šest meseci kasnije.
Zakon je usvojen po hitnom postupku. Za Zakon je glasalo 170 poslanika, pet ih je bilo protiv, dok su poslanici Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića napustili salu.
Tadašnji portparol SPS-a Ivica Dačić branio ga je rečima:
„Ostaće upamćeno ko je odgovarao za izdaju zemlje, neki mediji mogu se slobodno nazvati kvislinškim.“
Zakonu, koji je inače napisan u tajnosti, prethodila je početkom oktobra 1998. godine Uredba Vlade Srbije kojom se medijima zabranjuje „širenje defetizma“, navodi se u tekstu Cenzolovke.
Nosila je naziv Uredba o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima našoj zemlji i po njoj su nakratko bili zabranjeni dnevni listovi Danas, Dnevni telegraf i Naša Borba zbog „podrivanja odbrambene moći zemlje“.
Redakcije Danasa i Dnevnog telegrafa sudski izvršitelji su zapečatili 14. oktobra zbog „širenja straha, panike i defetizma“, a sutradan je privremena zabrana izdata i za redakciju Naše Borbe.
Suština Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine bila je u apsurdno visokim kaznama za urednike i izdavače medija koje bi i u današnjim uslovima predstavljale nepremostivu prepreku. Svaka je iznosila, preračunato na sadašnji kurs, nekoliko stotina hiljada evra.
„Taj zakon je dao start za juriš na nezavisne medije kao što su Danas, Dnevni telegraf, Evropljanin… To je najdrastičniji, najsuroviji, najnedemokratskiji zakon o javnom informisanju u Evropi posle Drugog svetskog rata. Vlast je njima mogla da uništi medije za jedan dan, ako je htela. Loše su prošli Danas, Dnevni telegrad, Studio B. Preki sudovi izricali su drakonske kazne, koje su morale da se plate u roku od 24 sata. Niko nije to mogao da plati pa je plenjena imovina, a izricane su i zatvorske kazne kao na primer Slavku Ćuruviji i dvome novinarima koji su radili sa njim“, priseća se za N1 Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, novinar i tadašnji saradnik Slavka Ćuruvije.
Prema njegovim rečima, država je tada ceo sistem upotrebila da se obračuna sa medijima.
Ukinut je posle petooktobarskih promena, tačnije 14. februara, nakon formiranja nove Vlade Srbije, posle izbora 2001. godine.
Gde smo danas?
Na današnjoj sednici Vlade Srbije usvojene su izmene Zakona o javnom informisanju koje predviđaju da Telekom Srbija koji je većinski u vlasništvu države sada i legalno može da osniva i poseduje medije, iako je to u suprotnosti sa prethodnim zakonima i Medijskim strategijom koji predviđaju da država neposredno ni posredno ne može da bude vlasnik medija.
Usvajanju je prethodilo to da su nakon javne rasprave preko noći i mimo znanja članove Radne grupe dodate odredbe koje predviđaju da REM određuje cenu koju kablovski operatori moraju da plaćaju televizijama sa nacionalnim frekvencijama za redistribuciju njihovog programa. Takođe, bilo je uneto i da operatori imaju obavezu da prenose program nacionalnih emitera i da ih drže u ponudi na prvim pozicijama.
Nakon hitnih konsultacija koje je sazvala Misija OEBS i odlaganja usvajanja zakona, te odredbe su izbrisane iz finalnih verzija nacrta zakona, ali su ostale stavke o omogućavanju postojanja državnih medija.
„Ne može ovaj zakon da se poredi sa tim iz 1998. godine jer je bio suviše drastičan. Međutim, danas usvojeni zakoni se svode isto na to da se obračunavaju sa medijima, ali u rukavicama. CIlj je opet da se država obračunava sa nezavisnim medijima u okviru United Grupe, da ih preko Telekoma finansijski iscrpi i učini manje konkurentnim na tržištu. Pritom su ponovo usvojeni u antidemokratskom procesu“, ističe Perica Gunjić za N1.
Prema njegovim rečima, nova zakonska rešenja su „katastrofalna za našu sredinu“.
„Vlast će sve uraditi da uništi kritičke medije. To su pokazivali na milion načina i dok Telekom nije bio u zakonu. Pitanje je kako će zakon biti primenjivan, ali ima dosta loših delova za medijsku scenu u Srbiji“, ocenjuje Gunjić.
