ENIako zakon o javnom informisanju zabranjuje javno izlaganje pornografskih sadržaja u glasilima, odnosno propisuje posebne mere upozorenja u takvim slučajevima, ponuda na kioscima pokazuje da se propisi ne poštuju. Galeriju obnaženih tela, nekad i unakaženih, ili slike telesne intime bezmalo svakodnevno svojim čitaocima nude tabloidi u čemu prednjači „Nacional“. Fotografije se, po pravilu, obogaćuju i odgovarajućim naslovima u kojima dominira i psovački vokabular. Reakcija naddežnih organa i u ovom, ali i drugim sličnim slučajevima izostaje, a zakon se očigledno zaobilazi.
Advokat Vladan Simeunović, pravni savetnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, uz ogradu da pomenuti list ne čita, potvrđuje da takve pojave nisu retkost. Pošto glasila sa takvim sadržajima po pravilu žive od skandala, smatra da bi eventualno pokretanje kaznenog postupka ovu kategoriju medija ne bi mnogo potreslo. U pitanju je isto društvo medijskih poslenika koje, i kada bi eventualno bilo kažnjeno, zatvara preduzeće, osniva drugo i – nikom nšiga.
– Dok se ne uvedu neke mere, recimo, licenciranje novinara kojima bi u takvim slučajevima pretila i zabrana obavljanja novinarske delatnosti, nema napretka. Osnivač, odnosno izdavač platiće, a možda i neće da plati, takvu kaznu ako preduzeće ode u stečaj pa nema od čega da se naplati, već će formirati novo preduzeće pod drugim nazivom i opet radi isto. Dakle, oni su u tom senzacionalizmu našli svoj interes – navodi Simeunović i dodaje da mu nije poznato da je neko skoro kažnjen za izlaganje pornografije.
– Da se sudska praksa tu pomerila u poslednjih desetak godina vidi se i po kioscima štampe. Izlaganje pornografije je istana nezvanično protumačeno kao nešto što nije društveno opasno. Kako je postojanje društvene opasnosti element krivičnog dela, kad tog elementa nema onda takvo ponašanje može biti neprihvatljivo, recimo, sa stanovišta morala, ali nadležni organi ne preduzimaju odgovarajuće aktivnosti.
Zakon o javnom informisanju, pored ostalog, predvideo je da se radi zaštite maloletnika u javnim glasilima mora posebno voditi računa „da sadržaj i način distribucije ne naškode moralnom, intelektualnom ili socijalnom razvoju maloletnika“, kao i da takav sadržaj mora biti „jasno i vidno označen kao takav i distribuiran na način za koji je najmanje verovatno da će ga maloletnik koristiti“ (član 41), ove odredbe se ne poštuju.
– Zakon o javnom informisanju ne primenjuje se ni u drugim delovima, a ne primenjuje se ni Krivični zakon kojim je rasturanje pornografskog materijala predviđeno kao krivično delo. Sankcije jesu predviđene, ali državni aparat ne radi ništa na tome, odnosno to se ne procesuira zbog prećutnog tumačenja da nije društveno opasno. Kad se zakoni ne primenjuju, to je isto kao i da ne postoje – kaže advokat Simeunović.
Takav tretman porno sadržaja Simeunović upoređuje sa svojevremenim odnosom nadležnih prema izdavanju čekova bez pokrića. U jednom periodu to je bilo izuzetno društveno opasno, pa su ljudi za takve previde išli na bezuslovnu robiju, da bi potom usledio period kad to i nije bilo „toliko društveno opasno“, a mnogi „preživljavali“ izdajući čekove bez pokrića, da bi se odnos prema ovakvim pojavama opet zaoštrio. Da li će i poplava porno sadržaja koji zapljuskuju sa naslovnih strana proći isti razvojni put pokazaće vreme.
M. Petrić
