[box align=’box-left’ id=’232′]
Dva bela goluba sletela su nedavno na svoju kuću i oživela nam sećanja na Radio Beograd pre pola stoleća.
Dobro je postupila Rebeka Levi kada je pozvala da u popularnoj emisiji o prošlosti Beograda i drugih naših gradova gostuje dugogodišnji majstor tona Radio Beograda Miloš Milosavljević i oživi svoje uspomene na mladost i školovanje uz rad u studiju. Bilo je to vreme pretežno „živih“ emisija, te smo saslušali sećanja na događanja počev od pedesetih godina prošlog veka. Bilo je zanimljivo setiti se nekih događanja „iza kulisa“, kako bi se u pozorištu reklo, odnosno, kako bi se kad je radio u pitanju moglo reći – ispred neuključenog mikrofona. Kao autor više nagrađenih radio i televizijskih drama, ali i knjige „A gde je tu muzika“ u kojoj je objavio mnoštvo anegdota o novinarima i drugim stvaraocima radio-programa, Miloš Milosavljević je govorio ne samo o svojim sećanjima, nego je prezentovao i snimljena kazivanja poznatog sportskog novinara Marka Markovića, humorista Bore Oljačića i Dragomira – Galeta Jankovića, kao i radio-voditelja Đorđa Nenadovića i na taj način svestrano oživeo moglo bi se reći čitavu jednu epohu našeg radija, i to bez suvoparnih istoriografskih podataka ili površnih reporterskih opažanja, već živo, u vidu anegdotskih kazivanja.
Radmila Dujaković pobrinula se za prikladnu muziku te smo čuli brojne popularne pesme kao što su „Jednom u gradu ko zna kom“, „Odiseja“, „Pod sjajem zvezda ove noći“, „Ljubav i moda“ i druge. Rečju, u emisiji donekle je oživljen program koji se nekada mogao svakodnevno čuti na srednjem talasu 439 m.
Kombinovanjem Milosavljevićevih sećanja u vidu njegovog spontanog i nenametljivog kazivanja sa izlaganjima humorista, novinara i voditelja, uz odgovarajuće zabavne melodije, emisija „Kod dva bela goluba“ odvela je na radiofonski način slušaoce u prošlost Radio Beograda. Posle tolikih emisija o događajima iz minulih godina, dobro je što se u ovoj popularnoj seriji našlo mesta i za istoriju naše najstarije radio-stanice. U svakom slučaju, bilo je to jedno lepo podsećanje na negdašnji stari, dobri radio, na vremena njegovih početaka, kada se, pored ostalog, sopstvenik radio-prijemnika i pretplatnik obavezivao da drugima ne saopštava vesti koje je čuo! Taj propis, po svoj prilici negde iz 1924. godine, morao je ubrzo pasti, jer je bio neodrživ i potpuno nelogičan, budući da je radio i danas najbrži informator. Kako se vidi, vreme se menja, ali radio na zadovoljstvo mnogobrojnih slušalaca opstaje. (Radio Beograd 1, 25. april)
