ENOd 1. septembra ove godine ukinućemo sve TV i radio stanice koje emituju program bez dozvole, a takvih je blizu 300. U ovoj akciji učestvovaće pored Republičke radiodifuzne agencije (RRA) i Republička agencija za telekomunikacije (Ratel). Ukoliko bude neophodno, pomoći će i pripadnici MUP Srbije. Očekujem da se čitav problem sa piratskim emiterima okonča do kraja septembra – ističe u intervjuu za Biznis Goran Karadžić, zamenik predsednika RRA.
Karadžić poziva sve emitere da prestanu sa emitovanjem programa za koji nemaju dozvolu.
– Postoji niz kriterijuma koji su objavljeni u samom konkursu. To je pre svega ekonomska održivost, kvalitet programske šeme, ponašanje emitera u prethodnom periodu, tehnička opremljenost, gledanost ili slušanost… Nakon toga, Savet odlučuje o dodeljivanju dozvola tajnim glasanjem. Pripremajući sednicu na kojoj se odlučuje kome će se dodeliti frekvencija, razgovaramo o svakom emiteru. Za neke članove Saveta, ekonomska održivost je presudan kriterijum, dok je za neke druge to programska šema ili tehnička opremljenost.
Šta je za vas presudno?
– Programska šema.
Koji biste problem još izdvojili u oblasti radiodifuzije?
– To su kablovski sistemi za emitovanje televizijskog programa. Moramo to da rešimo. U Zakonu o radiodifuziji postoji deo koji se na to odnosi, ali će ova agencija uskoro doneti pravilnik o radu kablovskih distributivnih sistema. Jer, tu imamo prisustvo velikog broja stanica koje nemaju našu dozvolu, iako zakon kaže da u kablovski distributivni sitem može biti pušten samo onaj ko je emiter. A status emitera dobija se dozvolom RRA.
Kako ćete onda da rešite taj problem?
– Ukoliko ste dobili zemaljsku dozvolu, ali emitujete program isključivo u kablu, za takve stanice treba da važe ista pravila koja važe za emitere sa zemaljskim dozvolama. I to se poštuje u svim evropskim zemljama.
Nažalost, u kablovskom sistemu sada postoje programi za koje ne postoji jezička barijera, kao što su hrvatski i bosanski, i oni ozbiljno ugrožavaju domaće televizijske stanice koje uredno izvršavaju obaveze ne samo prema RRA i Ratelu, već i prema Sokoju i OFPS-u, kao nosiocima zaštite autorskih prava u Srbiji.
Dešava nam se da te stanice emituju bez licence programe u kablovskim sistemima. Onda ni ne čudi što jednu televizijsku seriju u Srbiji domaće TV stanice ne žele da kupe, jer je već odgledana na trećini teritorije, putem HRT ili RTL, koji se besprekorno vide. Zahtevi naših televizija su tu opravdani i zbog toga moramo što pre doneti pravilnik, kako bi se oblast kablovskih distributivnih sistema uredila.
Na koliko se izdaju dozvole za emitere?
– Nacionalne dozvole su izdate pre tri godine, što znači da će isteći za pet. Lokalne smo izdali ove godine, tako da nove sleduju za osam godina.
Ko bira članove Saveta?
– Skupština Srbije. Neki novi savet imaće daleko lakši posao, jer će naslediti uređen sistem, emitere koji imaju ozbiljno iskustvo i znaju da moraju da izvršavaju finansijske obaveze prema RRA i Ratelu. Tako da je ovo, za sve nas u Savetu, bio dosta težak posao.
Kako se finansirate?
– Finansiramo se od naknada koje naplaćujemo od emitera. Pošto nismo mogli da ostvarimo prihod, Savet se najpre finansirao iz budžeta Srbije. Kada smo podelili nacionalne dozvole i kada su emiteri otpočeli sa plaćanjem, onda je nivo tih sredstava bio dovoljan za funkcionisanje. Mi smo ta sredstva prebacili u budžet. Na kraju prethodne godine u budžet se slilo iz RRA blizu 300 miliona dinara, koji su otišli na kulturu, jer zakon tako propisuje.
Dugo ste bili novinar. Da li ste još u ovom poslu?
– Ceo život sam u novinarstvu. Radio sam u raznim štampanim medijima od „Glasa omladine“ i „Stava“, do „Dnevnika“, „Statusa“, „Penzionerskih novina“. Takođe, jedno vreme sam bio i direktor TV „Apolo“. Definitivno sam čovek koji voli medije, štampane naročito, jer i nakon dolaska u RRA, u kome nijednom članu saveta ne teče radni staž, ja sam ostao u novinarstvu i izdajem „Vojvođanski magazin“. Puno mi znači što sam još u tom poslu.
Natalija Sekulić
