ENPrva je obično ćaskanje sa ljudima, a druga ono što zovem „razgovor koji ne vodi nigde“.
Osoba sa kojom sam najmanje očekivao da će se desiti obe stvari je predsednik jedne zemlje. Zbog toga je moj odgovor svim novinarima i aktivistima u Srbiji koji su me pitali šta se dešavalo pre i tokom tribine na kojoj sam bio sa njim u Davosu pre mesec dana: to je bila prilika koju je Aleksandar Vučić odabrao da protraći.
Sve do pre nekoliko godina, moja generacija na Malti nije znala za drugo osim za mir i relativnu sigurnost. Bili smo čak i premladi da se borimo za članstvo u EU. Kada sam se jutro posle referenduma na kom je Malta 2003. glasala za priključenje Evropskoj uniji vraćao kući od prijatelja i ugledao majku kako me čeka na vratima našeg doma, što nikada nije radila, jedna je od najživljih uspomena. Njeno lice je bilo ispijeno od brige jer je opcija „da“ izgubila i brinula je da će njena deca zauvek ostati zaključana van granica Evropske unije.
Ljudi na Balkanu su se borili i umirali u borbi za demokratiju i osnovne slobode, dok su nama pali u krilo zahvaljujući sreći, okolnostima i naporu naših roditelja.
Prva nevladina organizacija koja se bavi istraživačkim novinarstvom na Malti pokrenuta je kao odgovor na veliki korupcionaški skandal pod okriljem sadašnjeg premijera, Džozefa Muskata. Poređenja radi, istraživački novinari sa Balkana praktično su izumeli ovu oblast i sada imate najveću koncentraciju brilijantnih novinara u svetu (čemu nisu doprinele vaše vlade).
Kod nas je najnovija situacija da se aktivisti snažno bore protiv vlasti koja čini sve da slomi i ukine i osnovno pravo na protest. Za razliku od vas, mi na Malti i dalje učimo da se borimo. Vama ne treba niko da vas uči kako se to radi. Ali, mogu da vas upozorim, kao neki glas iz tmurne budućnosti, kakva će biti vaša ukoliko prestanete da se borite, zastanete ili uložite lažne nade u članstvo u Evropskoj uniji.
Moje lično iskustvo sa Maltom, ostrvom gde sam rođen i zemljom za koju je moja majka dala život, je da nijedna zemlja ne treba da žuri sa članstvom u EU pre nego što je spremna. Primamljivo je pogurati članstvo kao jedan od brzih načina rešavanja političkih problema, ali kako pokazuju ubistvo moje majke i ukorenjena korupcija koja je do njega dovela, ovi problemi mogu da narastu. Članstvo u Evropskoj uniji povećalo je cenu korupcije, ali nije donelo nijedan način da je zaustavi.
Malteške vlasti nastavljaju da ignorišu, zataškavaju i pokušavaju da ubistvo moje majke predstave kao slučajnost – kao da je iskočila pred autobus, a ne likvidirana u sred dana ispred naše porodične kuće, sa pola kilograma TNT-a postavljenog ispod sedišta automobila, koji je aktiviran daljinskim upravljačem dok se vozila u banku kako bi pokušala da dobije pristup svojim računima koje je zamrznuo ministar ekonomije.
Njeno ubistvo rezultat je iznenadnog, namernog uništenja vladavine prava na Malti, koje je započelo dolaskom na vlast Džozefa Muskata 2013. godine, prvo kroz omogućavanje korupcije, potom kroz promovisanje nekažnjivosti korupcije koju je razotkrila moja majka, a na kraju i kroz nekažnjavanje za njeno ubistvo.
Ne morate da verujete mojim rečima: Ekonomist nam je dao najnižu ocenu demokratije (drugu godinu zaredom) od kada smo pre 14 godina ušli u EU. Prema Ekonomistovom rangiranju slobode govora ocenjeni smo kao delimično slobodna zemlja.
Sada jedemo gorke plodove strukturnih problema koje niko iz prethodne vlade na Malti, niti iz Evropske komisije, nije hteo da saseče u korenu pre nego smo postali deo Evropske unije.
Obratite pažnju: kada zemlja postane članica Evropske unije reforme je nemoguće sprovoditi – zbog toga akteri civilnog društva u Srbiji, kao što je KRIK, sada imaju šansu da oblikuju institucije i politiku svoje zemlje pre nego što postane deo EU. Ako Srbija na sprovede reforme, koliko god da je teško, civilno društvo ne sme da pristane na Vučićevu ucenu i podrži brz proces pridruživanja, budući da promene nakon priključenja postaju teže ili nemoguće.
Bez izvršne ili sudske vlasti i samo sa Europolom (EU policija) koji kombinuje strukturno neefikasne policijske snage na državnom nivou, Evropa je postala igralište za organizovane kriminalne grupe koje su ranije bile ograničene državnim granicama – Malte ili Srbije.
Šef kabineta premijera Malte, Kit Šembri, tokom devedesetih godina je bio beznačajni bankarski službenik. Članstvo u EU i izbor njegovog prijatelja iz detinjstva Džozefa Muskata za premijera, stavili su ga na poziciju sa koje je bio u mogućnosti da zloupotrebi posao od milijardu dolara za nabavku gasa, podržan od strane evropskih banaka. Još jedan prijatelj premijera, Nevil Gafa, prešao je put od prodaje naočara gde je radio za minimalnu platu do upravljanja višemilionskom prevarom prodaje viza za ulazak u prostor Šengena. Ne samo da su izbegli krivično gonjenje, već i dalje rade za premijera.
Ovakav obim korupcije bio je nepoznat na Malti na kojoj sam odrastao – sve dok nas sada nije zaslepela. Ukoliko u Srbiji već doživljavate nešto slično i pre članstva u EU, pogoršaće se. Poput nas, doći ćete do tačke bez povratka: gotovina i tržišne prilike za korumpirane političare i kriminalce koji isplivaju nakon članstva omogućiće da se korupcija toliko duboko ukoreni da će biti nemoguće da se suzbije, sve dok se ne sruši ceo sistem i sve započne od nule.
Ali za razliku od nas, vi i dalje imate moć i nad vašom vladom i nad Evropskom unijom. Poruka koju treba da im pošaljete je da se nećete pridružiti dok obe ne izvrše reforme. Evropska unija mora da postane sposobna da suzbije i eliminiše organizovani kriminal i korupciju tako što će delovati izvan i u okviru država članica, što za sada nije ni izdaleka sposobna. A Srbija mora da pokaže spremnost da izvrši reformu sistema vlasti. Civilno društvo treba da iskoristi ovaj mali prostor i predloži konkretne institucionalne reforme i dobije podršku Evropske komisije kako bi primorala vlast da sprovede refirme. Ukoliko to ne učini, prilika će zauvek biti propuštena.
Možda će jedan od vas izgubiti život u tom procesu, kao što je moja majka, ali ukoliko ne iskoristite taj mali procep i priliku, izgubićete svoju zemlju.
Zamislite to: zemlja kandidat sa Zapadnog Balkana kaže da će postati članica Evropske unije samo ukoliko EU postane bolja i efikasnija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
