EN
„Nasilje se stavlja u kulturno-zabavni kontekst, kao i čitav niz vređanja, omalovažavanja, žene su predstavljene kao seksualni objekti“, smatra Vedrana Lacmanović.
Miljana Nešković kaže da se radi o začaranom krugu i da je javnost jedina koja može da utiče na medije. „Kod nas se dešavaju mutirani rijaliti programi pa sada imamo eksperiment da se ljudi tendenciozno navode na nasilje i seksualno nasilje, a učesnici rijalitija se podstiču na govor mržnje“, ocenjuje Nešković.
Lacmanović ističe da sankcije REM-a i Saveta za štampu izostaju.
“Kao društvo nemamo odgovor na to pa ne iznenađuje što se takvo ponašanje širi. Ako se nešto dešava pet puta i ne kažnjava, onda ne možemo reći otkud ovo sada. Institucije bi morale da reaguju. Neophodna nam je primena postojećeg zakona, ali je pitanje da li postiji volja, ako se nešto ponavlja, potreban nam je pritisak javnosti, profesionalci koji se ovime bave, moraju da reaguju”, kaže Lacmanović.
O izjavi advokata Vladimira Đukanovića iz Srpske napredne stranke da se porodično nasilje obično prijavljuje četvrtkom, kako bi muškarci bili pritvoreni 48 sati i ne bi mogli da izađu do ponedeljka pa bi žene mogle da “izađu sa drugaricama i provode se”, Nešković kaže da smo normalno društvo takva izjava bi bila zabrinjavajuća.
“Došli smo do tačke da nekome kao što je Đukanović treba reći ‘ja se ne plašim’. On je to izjavio u kontekstu toga što je on advokat i da on zna to, ponaša se kao advokat koji zastupa nasilnike, pozicionirao se kao neko ko bez problema zastupa nasilnike”, smatra Miljana Nešković.
Lacmanović se pita odakle Đukanoviću ti podaci, kada podaci koje imaju ženske organizacije u Srbiji pokazuju da se žene najviše javljaju vikendom.
“Nasilnici su tada kod kuće, tokom nedelje rade. On se ne bavi fenomenom nasilja prema ženama. Često možemo da čujemo da se žrtve manipulišu, da koriste nasilje da bi dobile nekakvu korist, alimentaciju, da se svete, to je neprekidna kampanja, one se ismevaju, omalovažavaju. Ne bih izostavila medije i pojednice koji daju podršku žrtvama, neophodno im je verovati i ostaviti institucijama da procesuiraju”, ocenjuje Lacmanović.
Nešković smatra da bi Zorana Mihajlović, koja je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, morala uvek da reaguje kada se prijavljuje nasilje.
“Ona mora da bude autoritet, čini mi se da su njene reakcije selektivne, na izjavu Đukanovića nije reagovala. Podrška je selektivna, i dalje se vaga i meri šta će se dobiti i izgubiti. Moguće da predstavnici vlasti propuštaju da vide pokret osnaživanja žena koji ne može da se zaustavi”, rekla je Nešković.
O izjavi predsednika Vučića da Dragana Markovića Palmu niko neće štititi ako je kriv, Lacmanović ističe da je slučaj iz Jagodine kao i onaj iz škole glume Miroslava Aleksića test.
“Da li mi samo deklarativno štitimo žrtve nasilja ili postoji politička volja onih koji pozivaju da se nasilje prijavljuje. Prostor koje je dat Markoviću ima za cilj da žrtve odustanu, podsetila bih da se radi o čoveku koji je poslanik, ali koliko tu ima još ljudi koji su moćni. Ovaj slučaj će pokazati da li se mi zaista zalažemo da se on reši”, kazala je Lacmanović.
Nešković kaže da je glumica Milena Radulović najbolji primer kako je neko osnažio sebe da prijavi nasilje.
“Ona je najbolji primer optimizma, kada se vide nove generacije žena, svaka jača od prethodne. Od Milene Radulović mnogo možete naučiti, ako mi nešto uliva optimizam to je lanac za koji sam sigurna da ne može da se zaustavi”, rekla je Miljana Nešković.
