Dokumentarni film o N1 – „Decenija poverenja“ (VIDEO)
U sredu, 30. oktobra, N1 obeležava deset godina od početka emitovanja televizije i rada portala. Kako smo počeli, gde smo sve bili i zašto
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i novinar Nedim Sejdinović ocenili su u Novom danu da su izmene i dopune medijskih zakona koje je usvojila Skupština Srbije urađene na brzinu, bez transparentnosti i konsultovanja sa medijskim udruženjima. „To je prilično veliko medijsko pospremanje u finišu godine“, napomenula je Milivojević. „Sve je doneseno u uskim političkim krugovima i kao posledica međupartijskih dogovora“, istakao je Sejdinović.
Podsetimo, Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o elektronskim medijima.
Propisuje se da su ti medijski servisi dužni da u redovnom informativnom programu i posebnim emisijama posvećenim izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, izbornih lista i kandidata na izborima.
Pored toga, zabranjuje se deset dana uoči održavanja izbora promovisanje, takozvane funkcionerske kampanje.
Takođe, javnim medijskim servisima se posebno preporučuje da u cilju obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama kandidata, odnosno podnosilaca izbornih lista, organizuju radio i televizijske duele ili sučeljavanja da bi se u vidu diskusije raspravila određena aktuelna politička pitanja.
„Ja sam saznala za to kada sam pozvana u emisiju TV N1. Bila sam poprilično iznenađena da mi je promakla baš tako velika promena i da se pred sam kraj godine tako neočekavano velika promena dogodila. I onda sam tražila po sajtu Skupštine Srbije da vidim kako je ta procedura tekla. Tu su promenjena tri zakona i izabrana su dva člana Regulatornog tela. To je prilično veliko medijsko pospremanje u finišu godine“, navodi Milivojević.
Sejdinović dodaje da je ova skupštinska procedura bila veoma neobična, shodno tome da je država radila toliko dugo sa novinarskim udruženjima radi na izmeni pre svega medijskih zakona, a da je doneta odluka na brzinu.
„Ovo je doneseno bez ikakvog informisanja novinarskih i medijskih udruženja, uz njednu fingiranu javnu raspravu. Čak nije ni kontrolno nadzorno telo koje je oformila Vlada Srbije konsultovano, niti je od njih pokrenuta inicijativa. Sve je doneseno u uskim političkim krugovima i kao posledica međupartijskih dogovora. U javnosti će se verovatno prezentovati kao nekakvo ispunjavanje preporuka koje su se našle u izveštaju ODIHR-a o izborima u Srbiji“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, ceo postupak izbora je potpuno netransparentan, bez adekvatne javne rasprave, „sa očiglednim ciljem da se stručna javnost što manje pita“.
Milivojević smatra da je brzina donošenja izmena i dopuna ima i neke druge dimenzije, jer u obrazloženju piše da je to jedan od zaključaka dijaloga koji je vođen između vlasti i opozicije bez prisustva evroparlamentaraca.
„Drugi razlog je Zakon o privremenom finansiranju javnih servisa, iako je u njemu promenjena samo jedna rečenica, a to će državu, odnosno građane koštati 900 miliona dinara, jer se toliko alocira za RT Vojvodine. Produžetak takvog finansiranja mora da se obezbedi za 2022. godinu, mora da počne 1. januara i ne može se skidati sa budžetske linije bez te odluke. I pretpostavljam da su to sve bili razlozi zašto se to uradilo u zadnji čas“, istakla je ona.
Dodaje da na sajtu parlamenta piše da je Vlada poslala predloge 17. decembra, u petak, a da je sednica parlamenta bila 23. decembra, što praktično znači da je sve ubačeno na dnevni red sednice Skupštine Srbije za dva dana. Takođe, piše da je u devet sati ujutru održana sednica Odbora za kulturu i informisanje, da su u 10 sati na sednici već bili predstavljeni predlozi, i u danu za glasanje – usvojeni.
Govoreći u uvođenju zabrane funkcionerske kampanje u medijima 10 dana pre izbora, Sejdinović je ocenio da to neće doneti ništa novo u kvalitetu medijskog praćenja, kao i da postoji sumnja u kojoj će se meri i kako će se ta odredba poštovati. Takođe, nepoznate su i sankcije koje će se primenjivati ukoliko mediji ne poštuju nova pravila.
Govoreći o REM-u, Milivojević je navela da ovo telo „ne radi ni jedan od zakona poverenih poslova, sem što povremeno iritira javnost“.
„U stvari, njegov glavni posao je da se omogući da se taj status kvo ne uznemiri i da komercijalni mediji nesmetano predvode hajku na ljude i da šire govor mržnje, a da se RTS drži u nivou jedne neutralne , ali potpuno neuticajne televizije. Neuticajne, u smislu servisiranja građana da donesu svoje važne društvene odluke. Ali je RTS i dalje najgledanija televizija“, zaključila je Milivojević.
U sredu, 30. oktobra, N1 obeležava deset godina od početka emitovanja televizije i rada portala. Kako smo počeli, gde smo sve bili i zašto
Programski direktor Igor Božić, povodom 10. rođendana N1, kaže da smo „istrajali da budemo novinari, koliko god da je bilo pritisaka, naročito od onih koji
Regionalna news platforma N1 danas obeležava 10 godina postojanja a zahvaljujući predanom radu ljudi ispred i iza kamera postala je simbol slobodnog i nezavisnog novinarstva
Copyright © 2004 – 2021 NUNS. Sva prava zadržana.