EN
U danima kada se obeležava globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti, pod pokroviteljstvom UNESCO, podaci istraživanja ukazuju da se u proteklih godinu dana beleži blagi pad indeksa medijske pismenosti sa 3,91 na 3,88 na skali do 6, što govori u prilog jačanju ličnih odnosa nauštrb poverenja u medijske sadržaje usled preplavljenosti različitim, zbunjujućim i kontradiktornim informacijama o koronavirusu i situaciji u zemlji.
S druge strane, pokazuje istraživanje, indeks digitalne pismenosti raste, pa je tako sa 10,5 skočio na malo više od 11 – na skali do 15.
„To je i objašnjenje činjenice da su društvene mreže na drugom mestu na listi kanala informisanja ispitanika (67 odsto). Građani su bili prinuđeni da savladaju korišćenje različitih aplikacija i digitalnih alata tokom pandemije“, navodi se u istraživanju.
Kada je reč o temama koje građane najviše zanimaju, u samom vrhu su sport i politika, dok je i dalje aktuelna pandemija na petom mestu.
„Čak 59 odsto ispitanika navodi da želi da se informiše sve dok im to ne ometa svakodnevne obaveze, a populacija mlađa od 25 godina navodi da ih ne interesuju aktuelna dešavanja u zemlji i svetu“, dodaje se.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da je proces medijskog opismenjavanja kompleksan, a da je za tumačenje sadržaja u medijskom prostoru potrebna razvijena čitalačka pismenost i sposobnost kritičkog mišljenja.
„Deca i mladi su veoma osetljiv auditorijum, a da bi postali kompetentni korisnici medija, osim ovladavanja tehnologijom, potrebno je da nauče da izgrade kritički stav. U tome je potrebna podrška, iskustvo i mudrost odraslih, kako roditelja, tako i nastavnika“, naglasio je on.
Direktor programa Nova pismenost Darko Soković izjavio je da je medijsko i digitalno okruženje kompleksno i da ne postoji lako i brzo rešenje za njegovo bolje razumevanje i savladavanje.
„Svima nama, bilo da smo roditelji, nastavnici, deca, državni službenici, influenseri ili novinari, treba u tome podrška, jer smo u stalnom procesu učenja. Ključ je u tome da razgovaramo i podstičemo kvalitetnu razmenu znanja među generacijama – između onih mlađih koji su digitalno spretni, ali im nedostaje životnog iskustva da prepoznaju valjane informacije i onih starijih koji lakše prepoznaju istinu, ali nemaju dovoljno razvijene digitalne veštine“, naglasio je on.
Rezultati istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana, navodi se.
Nalazi otkrivaju i uspešno prilagođavanje građana Srbije digitalizaciji i novim uslovima života izazvanim pandemijom, dodaje se.
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.188 građana Srbije, uzrasta od 12 do 60 godina.
