ENNije mi, naravno, ni na kraj pameti da tvrdim da građanima Srbije ne treba taj javni servis, pitam se samo mogu li oni to da plate? Ima i drugih stvari koje su im takođe potrebne, ali su prinuđeni da ih se odreknu. Teko da će neko uspeti da me ubedi kako je važnije plaćati nekakav javni servis, nego kupiti deci cipele za zimu ili poslati ih na more. Građani Srbije ne mogu bez hrane, grejanja, lekova i mnogo čega drugog, ali bez tog javnog servisa garantovano mogu.
Čudno je da poslanici, koji sebe nazivaju narodnim, ne znaju kolike su plate i penzije građana Srbije, izuzimajući njih i još neke srećnike, koliko je nezaposleiih a koliko onih koji, kao rade, ali plate ne primaju. Govoriti njima o Engleskoj i Bi-Bi-Si-ju stvarno je neukusno.
Posebno je pitanje šta nam to RTS daje ili može da da, a druge medijske kuće ne mogu. Objektivnost?! Pa i vrapci znaju da objektivno informisanje ne postoji. Pitanje je samo ko će nam ispirati mozgove i sa kakvom namerom, a ja još nisam sreo nekoga ko nije spreman da tvrdi da su mu namere časne.
Trebalo bi razmisliti i šta će malenoj Srbiji i njenim siromašnim građanima tako glomazan javni servis kakav je RTS. Ne bi bilo pametao odreći se kadrova u čije je osposobljavanje dosta uloženo niti baciti u staro gvožđe skupu opremu. Možda bi najbolje rešenje bilo veći deo tog sistema privatizovati, a manji i dalje finansirati iz budžeta. Nije pravo rešenje za budžetski deficit (a mi, bogami, imamo suficit!) otpisivati jednog po jednog korisnika, nego povećavati proizvodnju i nacionalni dohodak.
Ono prvo jeste lakše, ali neće nas odvesti tamo kuda nameravamo da stignemo. To što MMF trenutno podržava postojeću budžetsku politiku samo je dokaz gorke istine da njihova briga nije jačanje i napredak Srbije nego kako da obezbede sopstvene interese.
