Bala je RTS-u skrenuo pažnju na to da je 16. avgusta 2010, kao običnu pošiljku, dobio opomenu pred utuženje (što bi, kako otpisuje u prestonicu, mogao i poricati), kojom se od njega traži naplata neisplaćene pretplate do 30. septembra 2009. godine.
Bala otpisuje RTS-u da ne namerava da plaća nikakvu pretplatu, te da će sve poznanike i nepoznate ljude zamoliti da se pozivaju na argumente koje poteže, da bi se sredstvima građanske neposlušnosti mogli boriti, kako tvrdi, protiv neustavne i nezakonite pretplate.
Zamera Bala na tome da u dopisu koji mu je prosleđen nezakonito ne postoji pouka o pravnom leku, ali ipak odgovara na opomenu RTS-u da bi obelodanio činjenice zbog kojih nije spreman da plati „protivustavnu i protivzakonitu pretplatu“. Poziva se na Ustav Republike Srbije koji u 51. članu garantuje građanima pravo na obaveš tenost, istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja, te da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Opomena se poziva na Zakon o radiodifuziji, koji je Bala pomno proučavao, posebno one stavke koje se odnose na izvore finansiranja javnog radiodifuznog servisa, a rugi osnov na koji se poziva opomena je Ugovor za obveznika pretplate, što Bala osporava dodatnim konstatacijama. Pošto Ustav obaveštavanje građana garantuje samo kao pravo građana, a ne kao i obavezu, zato kod svake obavezne materijalne naplate koja se vezuje za obaveštavanje postoji sumnja neustavnosti, tvrdi Bala, ukazujuć i i na neusklađenost pojedinih članova Zakona o radiodifuziji, dodajući da s RTS-om nije sklopio nikakav ugovor, pa traži da se na njega ne pozivaju, kao što je to učinjeno dobijenom opomenom pred utuženje. Bala predočava da, po njegovom saznanju, RTS nije sproveo nikakav postupak javne nabavke u vezi s prikupljanjem pretplate, pa zbog toga smatra da je firma „Elektrovojvodina“ nezakonito naplaćuje. On takođe ukazuje na to da u slučaju informisanja servisi koji vrše obaveštavanje od javnog značaja mogu steći nepošteno preimućstvo nasuprot ostalih sredstava informisanja, pa i u tom pogledu postoji sumnja u neustavnost, te da bi, ukoliko bi prihvatio stavove RTS-a, na osnovu iste logike, na primer, i Nacionalni savet Mađara mogao uvesti obaveznu pretplatu u slučaju medija čiji je on osnivač („Mađar so“, „Het nap“…).
Ne može se, po pismu koje je Bala uputio RTS-u, zanemariti ni činjenica da u Trešnjevcu postoji mreža kablovske televizije, pa se signal dobija posredstvom provajdera, koji, po njegovom saznanju, takođe plaća pretplatu za TV-kanale javnog servisa, pa ukazuje na to da svaka nova naplata znači da se za istu uslugu pretplata traži više puta, što smatra nelogičnim.
M. Mitrović
