Gročanski medijski obračuni i “ivermektin” na dnevnom redu sednice Komisije za žalbe Saveta za Štampu

U Grockoj sukobljene strane zloupotrebljavaju medije i Savet za štampu za lične obračune

Slobodan Simić zatražio je putem žalbe da Savet za štampu oceni da li je portal Žig info prekršio profesionalne standarde u tekstu pod naslovom “Predsednik Grocke sa saradnicima u hajci protiv novinara Žig infa”, koji je objavljen 7. novembra 2021. godine.

U pomenutom tekstu autor, koji je ujedno i glavni i odgovorni urednik portala Žig info Željko Matorčević opisuje sa kakvim pritiscima se susreću novinari ovog medija i odgovornost za to pripisuje predsedniku opštine Grocka Draganu Panteliću i njegovim navodnim saradnicima.

Slobodan Simić, koji se pominje u tekstu, tvrdi da su o njemu iznete neistine, odnosno, da nije imao nikakav kontakt sa predsednikom opštine Grocka i da nije član Srpske napredne stranke, kako se tvrdi u tekstu Žig infa, iako je to bio tokom 2012. godine kada je javno pocepao člansku kartu. On je naveo da Žig info do danas nije pružio nikakve dokaze za navode iz teksta.

U odgovoru na žalbu Željko Matorčević, ponovio je, između ostalog, da su tvrdnje iz spornog teksta isinite, odnosno, da je Simić i dalje formalno član SNS-a i da se sastaje u kafani sa predstavnicima lokalne vlasti.

Otvrajući jučerašnju raspravu Komisije za žalbe, predstavnica javnosti Snežana Andrejević napomenula je da treba imati u vidu da je ovaj tekst objavljen 2021. godine.

“Ocenjujući stepen uvredljivosti ovih navoda, same činjenice mogu da asociraju na ovakve zaključke koje žalilac iznosi, ali ne moraju… Imali smo slučajeve da neko zamišlja se prestanak članstva u partiji izvrši tako što uđe u neku prostoriju i iscepa člansku kartu. Članstvo u partiji prestaje na isti način na koji se postaje ili isključenjem. Ja ne smatram da je uvredljivo biti član neke partije”, rekla je Andrejević i dodala da po njenoj oceni tekst nije uvredljiv da bi zaslužio formalnu odluku o kršenju Kodeksa.

Zlatko Čobović iz Asocijacije medija složio se sa Snežanom Andrejević i rekao da je u ovom slučaju očigledno reč o sukobu dvojice bivših kolega, te da nijedan od njih ne nudi dokaze da izrečeno.

Predstsvnica Lokal presa Nadežda Budimirović smatra da je Žig info ipak prekršo Kodeks novinara Srbije jer u spornom tekstu “nema novinarstva”, već se radi o ličnom obračunu preko medija.

Vlado Mareš i Tamara Skrozza iz NUNS-a, kao i predstsvnica javnosti Vida Petrović Škero ocenili su da ovaj slučaj liči na zloupotrebu Saveta za štampu gde se on koristi kao medijum u sukobu dve strane, a da pritom nisu iskorišćeni svi mehanizmi koje profesija preporučuje, poput odgovora ili demantija.

Prilikom glasanja, nije bilo saglasnosti članova Komisije oko kršenja Kodeksa novinara Srbije, tako da nije bilo ni potrebnih sedam glasova ni za odluku da su prekršene tačke Kodeksa koje se odnose na obavezu novinara da pravi razliku između činjenica, pretpostavki i nagađanja, kao i na zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina. Komisija je odlučila da nije prekršena tačka koja se odnosi na etiku i kulturu javne reči.

Javno zdravlje mora biti ispred privatnosti

„VITEZOVI OD BELE STOLICE Dvoje lekara i članica „Dveri“ na čelu bizarne vajber grupe koja promoviše IVERMEKTIN ZA LJUDE“ naslov je teksta koji je Blic.rs objavio 30. oktobra 2021. godine, a zbog kog su Nada Gladović i Valentina Arsić Arsenijević u ime Udruženja građana „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ podnele žalbu Savetu za štampu.

U tekstu se govori o vajber grupi „LRNE – Ivermektin preporuke“ i lekarima koji tim putem promovišu lek ivermektin za lečenje infekcije kovid-19. Kao administratori grupe navedeni su prof. dr Valentina Arsić Arsenijević i prof. dr Bojko Bjelaković kao i članica pokreta „Dveri“ Nada Gladović.

Podnosioci žalbe smatraju da članak “na neistinit, neobjektivan, nepotpun, zlonameran i diskreditatorni način izveštava javnost” i da stvara pogrešnu sliku o lekarima, članovima ove vajber grupe, kao “ljudima (koji) preporučuju ‘lek za životinje’ ivermektin za samostalnu upotrebu”, a da pritom u tekstu nije naveden nijedan dokaz tome.

Tamara Skrozza iz NUNS-a je rekla da u tekstu Blic-a postoje neosnovane optužbe i kršenje prava na privatnost, jer vajber grupa spada u domen privatnosti.

“Ja mislim sve najgore teoretičarima zavera i svim tim lekarskim i nelekarskim grupacijama koje zagovaraju to što se ovde zagovara, ali oni imaju pravo da u svojoj vajber grupi komuniciraju kako oni žele”, navela je Skrozza.

Drugi predstavnik NUNS-a Vlado Mareš je mišljenja da Kodeks nije prekršen jer se žalioci žale na tekst koji je nastao pre godinu dana u drugim okolnostima.

“Tada su rezoni o korona virusu bili potpuno drugačiji nego danas… Ne znam čime su se našli uvređni tekstom, za koji ja mislim da je dobar i analitičan, sa malo cinizma i ironije. U trenutku kada je pisan to je sasvim na mestu… Ta grupa jeste privatna ali je ona (administratorka) koristila da bi se oglasila što dalje, što glasnije i jasnije sa svojim antivakserskim stavovima… Ako bismo sada rekli da je prekršen Kodeks, mi bismo se ponašali kao sudija koji sudi na osnovu novog zakona retroaktivno”, rekao je Mareš.

Jelena Petković iz UNS–a složila se da je važan kontekst vremena.

“Imamo temu koja je u tom trenutku bila izuzetno aktuelna. Ovde jeste problem u tome kako je tekst napisan, ali sadržaj jeste važan. S druge strane, ovo jeste privatna vajber grupa ali ona ima  jedanaest i po hiljada članova. Samim tim mi govorimo o jednom malom mestu u kom grupa ima izuzetan uticaj na pojedinca za donošenje nekakve odluke”, rekla je Petković.

Predstsvnica javosti Snežana Andrejević podsetila je da odredbe o privatnosti i tajnosti podataka kada je u pitanju javno zdravlje nisu primenljive. Ona je takođe spomenula značaj vremena i okolnosti u kojima je tekst nastao, te se zapitala da li se ova grupa zaista našla uvređenom tekstom u Blic-u ili odluku Komisije želi da iskoristi  u postupku pred lekarskom komisijom.

Nakon rasprave većina članova Komisije za žalbe ipak je odlučila da je Blic prekršio Kodeks novinara Srbije u delu koji se odnosi na neosnovane optužbe, klevete i glasine, zbog načina na koji je tekst napisan, dok privatnost grupe nije povređena.

Na kraju sednice generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da je proteklih dana stiglo više žalbi protiv lista Informer zbog objavljivanja intervjua sa serijskim silovateljem, te da će se, u skladu sa procedurom, o tom slučaju raspravljati na narednoj sednici Komisije.

U nastavku možete pogledati snimak sa sednice.