ENOna je, za serijal Pres Ekstra, istakla da mediji, u eri interneta i nove prakse bavljenja novinarstvom, sve više idu na senzacionalizam, personifikaciju i pojednostavljivanje sadržaja u vidu kratkih i brzih informacija.
U sredinama sa najvećom medijskom slobodom, poput Francuske i Amerike, stalno se postavlja pitanje lažnih vesti, što stvara klimu nepoverenja u novinare, rekla je Otašević novinarki Sandri Krstanović Živković.
Lažne vesti su jako oružje vlasti u medijskoj borbi za javno mnjenje, jer se njima zapravo dobija podrška za različita politička delovanja, ocenila je Otašević.
Prema njenim rečima, mnogi ratovi, od Zalivskog, preko Avganistana, Libije i Bliskog istoka, vođeni su pomoću lažnih vesti, čiji izvor nisu bili pojedinci, nego Vlade.
Zloupotreba dolazi iz vrha zemalja koje nam drže lekcije šta bi trebalo da bude uloga medija. Oni su ti koji na najciničniji način krše ta pravila, a posledica je nepoverenje koje se dubuko uvuklo u građane, ukazala je Otašević.
Ona tvrdi da je javnost razočarana, jer je dovoljno sposobna i medijski opismenjena da shvati koliko je izmanipulisana kroz medije.
Kao dobar primer iz prakse, Otašević je pomenula proteste „žutih prsluka“ u Francuskoj, koji su usmereni i protiv medija i medijskih autoriteta.
Prema njenom stavu, ti protesti su posledica gubitka poverenja i razvoja kritičkog odnosa prema društvenim okolnostima u medijima, zbog čega je pokrenuta građanska inicijativa za sprečavanje dominacije lažnih vesti.
Otašević, međutim, smatra da ni jedna komisija ništa neće postići, ako se „ne suočimo sa uzrocima zašto smo doveli medije u takvu situaciju da im se ne veruje i što smo dozvolili da velike korporacije menjaju politiku redakcija“.
Jedini način da se suprotstavimo lažnim vestima je da osnažimo medije, naglasila je ona i zaključila da su za to potrebni dubinski rad i veća svest da je uloga novinara da postanu kritički aparat kojem se veruje, uprkos svim pritiscima
