Tokom pandemije, mnogi medijski radnici su bili na prvoj „liniji borbe“, pružajući tačno, naučno zasnovano izveštavanje kako bi informisali donosioce odluka i spasili živote, navodi se u saopštenju generalnog sekretara.
Novinari koji pokrivaju oblast klime, biodiverziteta i zagađenja uspeli su da skrenu pažnju svetske javnosti na ovu planetarnu krizu.
Međutim, prema rečima Gutereša, „pretnje slobodi novinara i medijskih radnika rastu iz dana u dan“.
„Od globalnog zdravlja do klimatske krize, korupcije i kršenja ljudskih prava, suočavaju se sa povećanom politizacijom svog rada i pokušajima da ih ućutkaju sa više strana“, naveo je Gutereš.
Digitalna tehnologija je demokratizovala pristup informacijama, ali je stvorila i ozbiljne izazove.
„Digitalna tehnologija čini cenzuru još lakšom. Mnogi novinari i urednici širom sveta su u stalnom riziku da njihovi programi i izveštaji budu uklonjeni sa mreže“.
Metode i alati se menjaju, kako je naveo generalni sekretar UN, ali cilj diskreditacije medija i prikrivanja istine ostaje isti kao i uvek.
Na Dan slobode medija, Gutereš je uputio apel vladama, medijskim organizacijama i tehnološkim kompanijama u svetu da podrže ključne napore medija u razotkrivanju laži i izgradnji jakih, otpornih institucija i društava.
Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.