Hejteri i lažovi

Jedan od zahteva učesnika protesta je da se intervju ukloni sa Jutjuba. Mnogo toga govori u prilog takvom zahtevu. Razni medijski stručnjaci, novinari i aktivisti civilnog društva ocenili su da je taj intervju proizvod ružnog senzacionalizma. I Savet za štampu, nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare, koji je i osnovan upravo zato da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara – saopštio je da je ovim intervjuom Informer višestruko prekršio Kodeks. Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je intervju kao neprofesionalan i senzacionalistički tekst kojim se ponovo traumatizuju žrtve zločina, a Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenilo je da je reč o skandaloznom potezu kojim je Informer po ko zna koji put prekršio Kodeks novinara.

Na sve to Informer je preko svog glavnog urednika odgovarao tako što je kritičare intervjua nazivao „žutim hejterima“ i optužio ih da „šire laži“.

Čim se pojavio, javno sam rekao da je ovaj intervju ispod minimuma novinarskih standarda, štetan, uznemiravajući. I uvredljiv, i to ne samo za žene ili žrtve nasilja, već generalno. Takav intervju prosto nije smeo biti objavljen. A kad je ipak objavljen, minimum korektnosti trebalo bi da nalaže onom ko ga je objavio da ga ukloni.

Naravno, očekivati od Informera korektnost nije realno. A bez njegove spremnosti da to sam učini mogućnost uklanjanja intervjua, u konkretnoj političko-pravnoj konstelaciji, je praktično nepostojeća.

Vlast je jasno pokazala da je na strani Informera. Demonstrirala je to sasvim nedvosmisleno brojnim javnim istupima više svojih istaknutih eksponenata u medijima i na društvenim mrežama. Indirektno ali takođe vrlo jasno učinila je to i postrojavanjem nepotrebno velikog kordona policije naspram mirnih demonstranata ispred redakcije Informera. Manje više se isto može reći i za brzu reakciju tužilaštva na incident koji se tiče učesnice protesta i urednika Informera. Naime ako i postoji sumnja da je tu počinjeno krivično delo, može biti reči samo o delu koje se goni po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti. Veoma je neobično da tužilaštvo na to reaguje, pogotovo takvom brzinom i još uz javno saopštenje. Konačno, i pravni razlozi „munjevitog“ hapšenja intervjuisanog odmah nakon žestoke reakcije javnosti ostali su nejasni, pa je logično da je veliki deo javnosti i taj postupak tužilaštva doživeo samo kao pranje Informerovog postupka.

Nažalost, notorna je činjenica da naše tužilaštvo pažljivo prati raspoloženje izvršne vlasti, i da po pravilu postupa u skladu sa njim, pa je zato izvesno da nije spremno da preduzme bilo šta protiv Informera.

Ali sve i da je situacija sasvim drugačija i da tužilaštvo deluje samostalno, postojeći nekonzistentni pravni okvir na koji bi se Informer sigurno pozivao dodatno komplikuje stvar u vezi sa uklanjanjem objavljenog intervjua.

Po Zakonu o javnom informisanju i medijima (čl. 59-63) na predlog tužilaštva sud može zabraniti distribuciju odnosno objavljivanje informacija ili ideja samo ako se radi o pozivu na neposredno nasilno rušenje ustavnog poretka ili na neposredno nasilje protiv pojedinca ili grupe lica na osnovu rasne, nacionalne, verske, seksualne i druge opredeljenosti ili nekog ličnog svojstva.

Događanja u vezi sa fabuloznim intervjuom neizbežno podsećaju na događaj od pre nepune tri godine. Tada je NIN na reakcije na najavu objavljivanja autentične ali kropovane fotografije Vučića (i Dodika) sa sajma naoružanja i fantazmagorične optužbe da bi objavljivanje bilo pozivanje na likvidaciju Vučića, odgovorio uklanjanjem fotografije i belom naslovnom stranom. Nije morao, niko ga nije mogao prisiliti ali je to uradio. Iako su neki čitaoci taj potez doživeli kao oportunistički ili kapitulantski on je, u atmosferi koju su žestokom, beskrupuloznom kampanjom provladini mediji među kojima je Informer imao zapaženu ulogu bili doveli do usijanja – bio doprinos spuštanju tenzija.

Informer, iako za to ima daleko više razloga, ne želi da uradi ništa slično. Naprotiv, u najboljem hejterskom maniru bez osnova i dokaza optužuje sve kritičare da su „hejteri, lažovi, plaćenici“. To čini jer dobro zna da ima podršku vlasti, da je njen eksponent. Izvesno bi i bez kompetentnog ukazivanja na profesionalnu nekorektnost, i bez zakona i bez tužilaštva i bez suda, bez odlaganja, na prvi poziv ili (kako on to voli reći) molbu predsednika Vučića Informer uklonio intervju. A budući da to nije realno očekivati intervju će poslužiti kao još jedan u nizu skandalmejkerskih proizvoda kojima se sa težih problema pažnja javnosti skreće privremeno, ali se trajno doprinosi podelama u inače duboko podeljenom, gotovo antagonizovanom društvu.