„HEROJ“ SA LOŠOM BIOGRAFIJOM

LIčni stav

Sa donošenjem zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina u Srbiji skoro da se ništa nije promenio na poboljšanju prava bugarske nacionalne manjine. Sama činjenica da Bugari kao manjina u Srbiji ignorišu Nacionalni savet bugarske manjine, stvoren ne po njihovoj volji, već po nastojanju države, odnosno Ministarstva za nacionalne manjine, govori o tome da država nema skoro nikakav politički prilaz u rešavanju ovog manjinskog problema. Nije dovoljno dati tri miliona dinara organizaciji koju je stvorila država i time rešiti sve probleme bugarske manjine u Srbiji. Još gore je ne znati šta činiti kada jedan član Nacionalnog saveta izvrši krivično delo izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i kada nakon odluke Vrhovnog suda Srbije isti taj Savet /finansiran od države Srbije/ „jednoglasno“ zauzme stav da se radi o procesu „sa prevelikom političkom konotacijom“ i „mogućnosti izazivanja destabilizacije“ u sredini odakle potiče lice koje je izvršilo ovo inkriminisano delo po čl. 134 KZ SRJ.


Radi se o osobi bugarske nacionalnosti /ako je to najvažnije u celom slučaju/ iz sela Željuše kod Dimitrovgrada, koju je nedavno na Dan državnosti Srbije, predsednik Tadić pomilovao izdžavanja tromesečne zatvorske kazne /u paket sa dvadesetoro osuđenika/. Ni za kog u Dimitrovgradu nije tajna šta se stvarno dogodilo 8. februara 2002 g, kada je u centru Dimitrovgrada Nebojša Ivanov, vređao i pretio proterivanjem iz Dimitrovgrada našoj sugrađanki, novinarki RTV Caribrod, Zorici Milev. Zaštitili su je od agresije ovoga čoveka njeni sugrađani, kao i brojni svedoci užasnuti onim što su videli. Reagovala sam i ja kao predsednica Helsinškog odbora Bugara zbog čega sam od njega i nekoliko njegovih istomišljenika bila prozivana u medijima.


Nas brinu tvrdnje osuđenog /pa pomilovanog/ Nebojše Ivanova, da se radi o: „montiranom političkom procesu“, „pronađenim svedocima, tužiocu i sudiji“, „pritisku nad čovekom kako bi se odrekao javnog i političkog delovanja na zaštiti nacionalnih i političkih prava Bugara“, „presudi kojom se želela izazvati reakcija javnosti u Bugarskoj“, kao i iznetim tvrdnjama u zvaničnom saopštenju Nacionalnog saveta bugarske manjine, potpisanog od strane njenog predsednika Angela Josifova, da se radi o: „prevelikoj političkoj konotaciji procesa i zastrašivanju aktivista i članova političkih partija bugarske manjine“, kao i o opasnosti od „političke destabilizacije“ u Dimitrovgradu. Stoga je Helsinški odbor zatražio od ministra pravde Zorana Stojkovića da formira specijalnu komisiju koja bi ispitala pomenute navode, te ako ima dokaza da se radi o „montiranom procesu“ i opasnosti od „političke destabilizacije“ u Dimitrovgradu da se to i javno dokaže i obelodani, ali ako se ustanovi da se radi o lažno iznetim tvrdnjama i lažnog uzbunjivanja javnosti, da tužilaštvo pokrene postupak po službenoj dužnosti.


Od predsednika Saveta za nacionalne manjine, gospodina Vojislava Koštunice, Helsinški odbor je takođe zatražio da ispita navode i posebno „jednoglasno“ prihvaćene stavove Nacionalnog saveta „o prevelikoj političkoj konotaciji“ ovog procesa i „zastrašivanja aktivista i članova političkih patija koje se zalažu za poštovanje nacionalnih i ljudskih prva bugarske manjine, među kojima su i članovi Nacionalnog saveta“. Jedno od pitanja postavljeno g-nu Koštunici je vezano za ulogu Nacionalnog saveta Bugara i gde je stvarno mesto jednom od njegovih članova!?
Niko nema to pravo da uzurpira položaj bugarske manjine za ubiranje jeftinih ličnih i političkih poena. Niko ne sme uvlačiti manjinski problem u odbranu izvršenog krivičnog dela.


To što je ovaj slučaj ovako završen sa uvlačenjem u igru dveju država, čak i dvaju predsednika, jednog sadašnjeg i jednog bivšeg, kao i nekih medija, ne označava i njegov uspešan završetak. Nikom iz redova moje manjine ne bih želela da bude „heroj“ sa biografijom u kojoj će stajati – osuđen za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti.


Zdenka Todorova
Autor je predsednik Helsinškog odbora Bugara u SCG

Tagovi

Povezani tekstovi