EN
Na optuženičkoj klupi su Radomir Marković, šef Resora državne bezbednosti u vreme ubistva, Milan Radonjić, šef beogradskog centra RDB-a, Ratko Romić, tadašnji operativac, i Miroslav Kurak, tada pripadnik rezervnog sastava zloglasne JSO, Miloševićeve oružane formacije koja je korišćena u svim političkim ubistvima u Srbiji. U prvostepenoj presudi, koja je izrečena pre dve godine, osuđeni su na zatvorske kazne u ukupnom trajanju od 100 godina.
Suđenje se nastavlja iznošenjem završnih reči odbrane. Na prethodnom ročištu je tužilac u ovom predmetu Milenko Mandić izneo svoju završnu reč i zatražio maksimalne kazne zatvora za četvoricu okrivljenih, u ukupnom trajanju od 160 godina.
Svako od advokata četvorice okrivljenih dobiće po 90 minuta za iznošenje završne reči, podjednako koliko je dobio i tužilac Mandić, mada je on to vreme prekoračio. I svako od okrivljenih dobiće po 90 minuta, s tim što treba imati u vidu da su samo trojica okrivljenih prisutna na suđenju, dok je Miroslav Kurak u bekstvu i nikada se nije pojavio u sudu.
Iako odbrana ne mora da iskoristi sve vreme koje joj je dodelilo sudsko veće, na čijem je čelu sudija Snežana Jovanović, nije realno očekivati da će neko od advokata ili okrivljenih skratiti vreme izlaganja. Praksa pokazuje da se u ovako teškim krivičnim delima, sa zaprećenim visokim kaznama, vreme za završne reči pre produžava nego što se skraćuje.
Na suđenju ništa novo
Iznošenje završnih reči odbrane moglo bi, dakle, da traje i 10 sati, mada bi, uz efikasno suđenje, moglo da bude završeno i ove nedelje.
Ako se nastavi uobičajenim tempom koji smo imali tokom ponovljenog suđenja, kad su se ročišta zakazivala svega dva puta mesečno i svako je u proseku trajalo dva sata, zabrinjava mogućnost da ponovljeno suđenje može da se otegne mesecima, iako se nije pojavilo ništa novo.
Ponovljeni postupak počeo je u oktobru prošle godine i tokom njega nije izneta nijedna nova činjenica niti dokaz. Kako ponovljeni postupak vodi isto sudsko veće, a nema novih momenata, nije racionalno očekivati neku dramatično drugačiju presudu.
Apelacioni sud je prvostepenu presudu oborio zbog „prekoračenja optužnice“. Prvenstveno zbog uvođenja N. N. lica kao neposrednog izvršioca, dok je u optužnici Kurak označen kao lice koje je pucalo na Ćuruviju.
Najviše vremena odbrana je iskoristila na pokušaje odbacivanja najvažnijih materijalnih dokaza – zapisa sa baznih stanica mobilne telefonije. Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica Radonjića i Romića, čak je tvrdila da ti dokazi ne postoje i zahtevala da se sve trake, diskovi i CD, na kojima su podaci o mobilnoj komunikaciji i prisustvu okrivljenih na mestu ubistva, fizički donesu u sudnicu i ponovo ispitaju. S obzirom na to da su ti podaci prošli kroz nezavisno veštačenje, sud je ovo odbio, kao i druge neprimerene zahteve za dopunu svedoka i materijalnih „dokaza“.
Celim ponovljenim postupkom dominirala je odbrana, a vreme je tokom prvostepenog postupka trošeno i na već viđenu diskreditaciju pojedinih svedoka iz Službe državne bezbednosti koji su raskrinkali zloupotrebu ove službe i ulogu okrivljenih u ubistvu, poput Stevana Nikčevića ili Vladimira Nikolića, rukovodilaca u RDB-u u vreme ubistva.
ŠEST GODINA SUĐENJA, 22 GODINE OD UBISTVA
Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo 2015. godine, 16 godina nakon ubistva, koje je najavljeno medijskom satanizacijom u tekstu Ekspres politike „Ćuruvija dočekao bombe“, u kome je novinar i izdavač Dnevnog telegrafa i Evropljanina targetiran kao izdajnik.
Posle šest godina suđenja, samo je jedan od okrivljenih, Radomir Marković, u zatvoru, ali po drugim optužnicama, za atentat na Ibarskoj magistrali i ubistvo Ivana Stambolića.
U pitanju je proces na kome se lome najvažnija pitanja demokratizacije Srbije, pitanja nezavisnog sudstva, nereformisanih službi bezbednosti, odbijanja da se otvore tajni dosijei i bezbednosti novinara.
Matić: Zabrinuti za bezbednost onih koji su razrešili ubistvo
Kroz ponovljenu verbalnu diskreditaciju odbrane provučen je i inspektor Dragan Kecman, koji je vodio istragu ubistva, otkrio neke od najvažnijih dokaza, napisao optužnicu i presudno doprineo da do suđenja dođe.
Tokom dvomesečne pauze, od prošlog ročišta do danas, objavljeni su novi dokazi o preprekama i opasnostima sa kojima su se suočavali članovi Radne grupe za istragu ubistva Slavka Ćuruvije, a pre svega inspektor Kecman. Nedeljnik Vreme je objavio da je Komisija za istragu ubistava novinara došla do pisanih dokaza da je pripremana likvidacija Dragana Kecmana, kao i da je to zataškano u okviru Kriminalističke policije. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić potvrdio je da je „imao uvid u obaveštajni dokument MUP-a“, ali i dodao veoma uznemirujuću ocenu:
„Sve dok je na slobodi četvrtooptuženi Kurak, a sa ’nanogicama’ praktično na slobodi optuženi Romić i Radonjić, postoje razlozi za zabrinutost za bezbednost onih koji su doprineli rešavanju ovog slučaja. Podsećam da je bilo i pretnji svedocima i njihovim porodicama. U jednom slučaju bila je angažovana jedinica za zaštitu lica, a više puta su rađene bezbednosne procene.“
